باب مَا جَاءَ فِي الرَّجُلِ يَقَعُ عَلَى جَارِيَةِ امْرَأَتِهِ
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، وَأَيُّوبَ بْنِ مِسْكِينٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ، قَالَ رُفِعَ إِلَى النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ رَجُلٌ وَقَعَ عَلَى جَارِيَةِ امْرَأَتِهِ فَقَالَ لأَقْضِيَنَّ فِيهَا بِقَضَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَئِنْ كَانَتْ أَحَلَّتْهَا لَهُ لأَجْلِدَنَّهُ مِائَةً وَإِنْ لَمْ تَكُنْ أَحَلَّتْهَا لَهُ رَجَمْتُهُ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, Саид ибн Абу Арубадан ва Айюб ибн Мискиндан, улар Қатодадан, у Ҳабиб ибн Солимдан (ривоят қилди). У деди: ан-Нуъмон ибн Баширнинг олдига хотинининг чўрисига яқинлик қилган бир киши келтирилди. У: «Мен бу (киши) ҳақида албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳукми билан ҳукм қиламан: агар (хотини) уни (чўрини) унга ҳалол қилган бўлса, мен уни юз (дарра) ураман; агар уни унга ҳалол қилмаган бўлса, мен уни тошбўрон қиламан,» деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، نَحْوَهُ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الْمُحَبَّقِ، . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ النُّعْمَانِ فِي إِسْنَادِهِ اضْطِرَابٌ . قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدًا يَقُولُ لَمْ يَسْمَعْ قَتَادَةُ مِنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ هَذَا الْحَدِيثَ إِنَّمَا رَوَاهُ عَنْ خَالِدِ بْنِ عُرْفُطَةَ . وَيُرْوَى عَنْ قَتَادَةَ أَنَّهُ قَالَ كَتَبَ بِهِ إِلَىَّ حَبِيبُ بْنُ سَالِمٍ . وَأَبُو بِشْرٍ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ هَذَا أَيْضًا إِنَّمَا رَوَاهُ عَنْ خَالِدِ بْنِ عُرْفُطَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدِ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي الرَّجُلِ يَقَعُ عَلَى جَارِيَةِ امْرَأَتِهِ فَرُوِيَ عَنْ غَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْهُمْ عَلِيٌّ وَابْنُ عُمَرَ أَنَّ عَلَيْهِ الرَّجْمَ . وَقَالَ ابْنُ مَسْعُودٍ لَيْسَ عَلَيْهِ حَدٌّ وَلَكِنْ يُعَزَّرُ . وَذَهَبَ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ إِلَى مَا رَوَى النُّعْمَانُ بْنُ بَشِيرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, Абу Бишрдан, у Ҳабиб ибн Солимдан, у ан-Нуъмон ибн Баширдан шунга ўхшашини (ривоят қилди). У деди: Бу бобда Салама ибн ал-Муҳаббақдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: ан-Нуъмоннинг ҳадисининг иснодида изтироб (чалкашлик) бор. У деди: Мен Муҳаммаднинг (ал-Бухорий) шундай деганини эшитдим: Қатода бу ҳадисни Ҳабиб ибн Солимдан эшитмаган, балки уни Холид ибн Урфутадан ривоят қилган. Қатодадан: «Ҳабиб ибн Солим буни менга ёзиб юборган,» дегани ҳам ривоят қилинади. Абу Бишр ҳам буни Ҳабиб ибн Солимдан эшитмаган, балки уни Холид ибн Урфутадан ривоят қилган. Абу Исо (Термизий) деди: Илм аҳли хотинининг чўрисига яқинлик қилган киши ҳақида ихтилоф қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бир неча саҳобасидан, улар жумласидан Али ва Ибн Умар (розияллаҳу анҳум)дан унга тошбўрон (жазоси) борлиги ривоят қилинган. Ибн Масъуд эса: «Унга ҳад (жазоси) йўқ, лекин таъзир қилинади,» деди. Аҳмад ва Ишоқ эса ан-Нуъмон ибн Башир Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган (ҳадисга) амал қилдилар.