حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنِ اقْتَنَى كَلْبًا لَيْسَ بِضَارٍ وَلاَ كَلْبَ مَاشِيَةٍ نَقَصَ مِنْ أَجْرِهِ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطَانِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَسُفْيَانَ بْنِ أَبِي زُهَيْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " أَوْ كَلْبَ زَرْعٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким овчи ҳам, чорва (қўриқловчи) ҳам бўлмаган ит боқса, ҳар куни унинг ажридан икки қирот камаяди,» дедилар. У (Термизий) деди: Бу бобда Абдуллаҳ ибн Муғаффал, Абу Ҳурайра ва Суфён ибн Абу Зуҳайрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Ёки экин (қўриқловчи) ити,» деганлари ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِقَتْلِ الْكِلاَبِ إِلاَّ كَلْبَ صَيْدٍ أَوْ كَلْبَ مَاشِيَةٍ . قَالَ قِيلَ لَهُ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ كَانَ يَقُولُ أَوْ كَلْبَ زَرْعٍ . فَقَالَ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ لَهُ زَرْعٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Амр ибн Динордан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) овчи ит ёки чорва итидан бошқа итларни ўлдиришга буюрдилар. У (ривоят қилувчи) деди: Унга: «Абу Ҳурайра: ёки экин ити, дерди,» дейилди. Шунда у: «Албатта Абу Ҳурайранинг экини бор эди,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ أَسْبَاطِ بْنِ مُحَمَّدٍ الْقُرَشِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ، قَالَ إِنِّي لَمِمَّنْ يَرْفَعُ أَغْصَانَ الشَّجَرَةِ عَنْ وَجْهِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَخْطُبُ فَقَالَ " لَوْلاَ أَنَّ الْكِلاَبَ أُمَّةٌ مِنَ الأُمَمِ لأَمَرْتُ بِقَتْلِهَا فَاقْتُلُوا مِنْهَا كُلَّ أَسْوَدَ بَهِيمٍ وَمَا مِنْ أَهْلِ بَيْتٍ يَرْتَبِطُونَ كَلْبًا إِلاَّ نَقَصَ مِنْ عَمَلِهِمْ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطٌ إِلاَّ كَلْبَ صَيْدٍ أَوْ كَلْبَ حَرْثٍ أَوْ كَلْبَ غَنَمٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Убайд ибн Асбот ибн Муҳаммад ал-Қураший ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Исмоил ибн Муслимдан, у ал-Ҳасандан, у Абдуллаҳ ибн Муғаффал (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хутба қилаётганларида, мен юзларидан дарахт шохларини кўтарадиганлардан бири эдим. Шунда у: «Агар итлар (ҳам) умматлардан бир уммат бўлмаганида эди, уларни ўлдиришга буюрардим. Бас, улардан ҳар бир қоп-қора бўлганини ўлдиринглар. Қайси бир уй аҳли ит боқса, ҳар куни уларнинг амалидан бир қирот камаяди — овчи ит, ёки экин ити, ёки қўй (қўриқловчи) итидан бошқаси (учун),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасандир. Бу ҳадис ал-Ҳасандан, у Абдуллаҳ ибн Муғаффалдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўл(лар) билан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اتَّخَذَ كَلْبًا إِلاَّ كَلْبَ مَاشِيَةٍ أَوْ صَيْدٍ أَوْ زَرْعٍ انْتَقَصَ مِنْ أَجْرِهِ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَيُرْوَى عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ أَنَّهُ رَخَّصَ فِي إِمْسَاكِ الْكَلْبِ وَإِنْ كَانَ لِلرَّجُلِ شَاةٌ وَاحِدَةٌ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ عَنْ عَطَاءٍ بِهَذَا .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ва бошқа бир нечта (киши) ривоят қилди, улар дедилар: бизга Абдураззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ит боқса — чорва ити, ёки овчи ит, ёки экин итидан бошқасини — ҳар куни унинг ажридан бир қирот камаяди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Ато ибн Абу Робоҳдан ривоят қилинишича, у кишида биргина қўй бўлса ҳам, ит ушлаб туришга рухсат берган. Буни бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, Ибн Журайждан, у Атодан шу (йўл билан).