حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، حَدَّثَنَا الْحَجَّاجُ، عَنْ مَكْحُولٍ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ، وَالْحَجَّاجُ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ أَبِي مَالِكٍ، عَنْ عَائِذِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيَّ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا أَهْلُ صَيْدٍ . قَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ عَلَيْهِ فَأَمْسَكَ عَلَيْكَ فَكُلْ " . قُلْتُ وَإِنْ قَتَلَ قَالَ " وَإِنْ قَتَلَ " . قُلْتُ إِنَّا أَهْلُ رَمْىٍ . قَالَ " مَا رَدَّتْ عَلَيْكَ قَوْسُكَ فَكُلْ " . قَالَ قُلْتُ إِنَّا أَهْلُ سَفَرٍ نَمُرُّ بِالْيَهُودِ وَالنَّصَارَى وَالْمَجُوسِ فَلاَ نَجِدُ غَيْرَ آنِيَتِهِمْ . قَالَ " فَإِنْ لَمْ تَجِدُوا غَيْرَهَا فَاغْسِلُوهَا بِالْمَاءِ ثُمَّ كُلُوا فِيهَا وَاشْرَبُوا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَعَائِذُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ هُوَ أَبُو إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيُّ وَاسْمُ أَبِي ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيِّ جُرْثُومٌ وَيُقَالُ جُرْثُمُ بْنُ نَاشِرٍ وَيُقَالُ ابْنُ قَيْسٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳажжож ривоят қилди, Макҳулдан, у Абу Саълабадан; ва ал-Ҳажжож ал-Валид ибн Абу Моликдан, у Оизуллоҳ ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у Абу Саълаба ал-Хушанийнинг шундай деганини эшитди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, биз овчи қавммиз,» дедим. (Расулуллаҳ): «Итингни қўйиб юбориб, унга Аллаҳнинг исмини зикр қилган бўлсанг, у эса сен учун (овни) тутса, е,» дедилар. Мен: «(Ит уни) ўлдирса ҳам(ми)?» дедим. У: «Ўлдирса ҳам,» дедилар. Мен: «Биз ўқ отувчи қавммиз,» дедим. У: «Камонинг сенга (қайтариб) овлаган нарсани е,» дедилар. Мен: «Биз сафар (йўл) аҳлимиз; яҳудий, насроний ва мажусийларнинг ёнидан ўтамиз, уларнинг идишларидан бошқасини топа олмаймиз,» дедим. У: «Агар улардан бошқасини топмасангиз, уларни сув билан ювинглар, сўнг уларда енглар ва ичинглар,» дедилар. У деди: Бу бобда Адий ибн Ҳотимдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Оизуллоҳ ибн Абдуллоҳ — у Абу Идрис ал-Хавлонийдир; Абу Саълаба ал-Хушанийнинг исми эса Журсумдир, Журсум ибн Ношир ҳам дейилади, Ибн Қайс ҳам дейилади.
حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ أَبِي بَزَّةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ الْيَشْكُرِيِّ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ نُهِينَا عَنْ صَيْدِ، كَلْبِ الْمَجُوسِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ يُرَخِّصُونَ فِي صَيْدِ كَلْبِ الْمَجُوسِ . وَالْقَاسِمُ بْنُ أَبِي بَزَّةَ هُوَ الْقَاسِمُ بْنُ نَافِعٍ الْمَكِّيُّ .
Бизга Юсуф ибн Исо ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Шарик ривоят қилди, ал-Ҳажжождан, у ал-Қосим ибн Абу Баззадан, у Сулаймон ал-Яшкурийдан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилди). У деди: Биз мажусийнинг итининг овидан наҳй қилиндик (қайтарилдик). Абу Исо (Термизий) деди: Бу ғариб ҳадис бўлиб, уни биз фақат шу йўлдан биламиз. Аксар илм аҳли ҳузурида амал шунга: улар мажусийнинг итининг овига рухсат бермайдилар. Ал-Қосим ибн Абу Базза — у ал-Қосим ибн Нофиъ ал-Маккийдир.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، وَهَنَّادٌ، وَأَبُو عَمَّارٍ قَالُوا حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ مُجَالِدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَيْدِ الْبَازِي فَقَالَ " مَا أَمْسَكَ عَلَيْكَ فَكُلْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مُجَالِدٍ عَنِ الشَّعْبِيِّ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ يَرَوْنَ بِصَيْدِ الْبُزَاةِ وَالصُّقُورِ بَأْسًا . وَقَالَ مُجَاهِدٌ الْبُزَاةُ هُوَ الطَّيْرُ الَّذِي يُصَادُ بِهِ مِنَ الْجَوَارِحِ الَّتِي قَالَ اللَّهُ تَعَالَى: (وَمَا عَلَّمْتُمْ مِنَ الْجَوَارِحِ ) فَسَّرَ الْكِلاَبَ وَالطَّيْرَ الَّذِي يُصَادُ بِهِ . وَقَدْ رَخَّصَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي صَيْدِ الْبَازِي وَإِنْ أَكَلَ مِنْهُ وَقَالُوا إِنَّمَا تَعْلِيمُهُ إِجَابَتُهُ . وَكَرِهَهُ بَعْضُهُمْ وَالْفُقَهَاءُ أَكْثَرُهُمْ قَالُوا يَأْكُلُ وَإِنْ أَكَلَ مِنْهُ .
Бизга Наср ибн Али, Ҳаннод ва Абу Аммор ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, Мужолиддан, у аш-Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан (ривоят қилди). У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан боз (лочин) ови ҳақида сўрадим. У: «У сенга (тутиб) ушлаган нарсани е,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадисни биз фақат Мужолиднинг аш-Шаъбийдан (қилган) ҳадисидан биламиз. Илм аҳли ҳузурида амал шунга: улар бозлар (лочинлар) ва шунқорларнинг овида зарар кўрмайдилар. Мужоҳид деди: Бозлар — Аллаҳ таоло: «Ва сиз (ов учун) ўргатган овчи (ҳайвон)лар» деган овчи жонзотлар жумласидан ов қилинадиган қушдир; (Мужоҳид уни) итлар ва у билан ов қилинадиган қуш деб тафсир қилди. Баъзи илм аҳли боз овида, гарчи (боз) ундан еган бўлса ҳам, рухсат бериб: «Унинг ўргатилгани унинг (чақирганда) жавоб беришидир,» дедилар. Уларнинг баъзилари буни макруҳ кўрди; фуқаҳоларнинг аксари эса: «(Боз) ундан еган бўлса ҳам, (у киши) еяверади,» дедилар.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرْمِي الصَّيْدَ فَأَجِدُ فِيهِ مِنَ الْغَدِ سَهْمِي قَالَ " إِذَا عَلِمْتَ أَنَّ سَهْمَكَ قَتَلَهُ وَلَمْ تَرَ فِيهِ أَثَرَ سَبُعٍ فَكُلْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَرَوَى شُعْبَةُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي بِشْرٍ وَعَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مَيْسَرَةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ وَكِلاَ الْحَدِيثَيْنِ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيِّ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Абу Бишрдан, у деди: Мен Саид ибн Жубайрнинг Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилаётганини эшитдим. У деди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, мен овни отаман, сўнг эртасига унда ўқимни топаман (қўлга оламан),» дедим. У: «Агар ўқинг уни ўлдирганини билсанг ва унда йиртқич (ҳайвон) изини кўрмасанг, е,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Илм аҳли ҳузурида амал шунга. Шуъба бу ҳадисни Абу Бишрдан ва Абдулмалик ибн Майсарадан, улар Саид ибн Жубайрдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди; ҳар иккала ҳадис ҳам саҳиҳдир. Бу бобда Абу Саълаба ал-Хушанийдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنِي عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الصَّيْدِ فَقَالَ " إِذَا رَمَيْتَ بِسَهْمِكَ فَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ فَإِنْ وَجَدْتَهُ قَدْ قَتَلَ فَكُلْ إِلاَّ أَنْ تَجِدَهُ قَدْ وَقَعَ فِي مَاءٍ فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنَّكَ لاَ تَدْرِي الْمَاءُ قَتَلَهُ أَوْ سَهْمُكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, у деди: менга Осим ал-Аҳвал хабар берди, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ов ҳақида сўрадим. Шунда у: «Камонингни отганингда Аллаҳнинг номини зикр эт. Агар уни ўлган ҳолда топсанг, е. Лекин уни сувга тушган ҳолда топсанг, ема, чунки сен уни сув ўлдирганми ёки камонинг ўлдирганми, билмайсан,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُجَالِدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَيْدِ الْكَلْبِ الْمُعَلَّمِ قَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ الْمُعَلَّمَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ فَكُلْ مَا أَمْسَكَ عَلَيْكَ فَإِنْ أَكَلَ فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنَّمَا أَمْسَكَ عَلَى نَفْسِهِ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ خَالَطَتْ كِلاَبَنَا كِلاَبٌ أُخَرُ قَالَ " إِنَّمَا ذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ عَلَى كَلْبِكَ وَلَمْ تَذْكُرْ عَلَى غَيْرِهِ " . قَالَ سُفْيَانُ أَكْرَهُ لَهُ أَكْلَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ فِي الصَّيْدِ وَالذَّبِيحَةِ إِذَا وَقَعَا فِي الْمَاءِ أَنْ لاَ يَأْكُلَ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ فِي الذَّبِيحَةِ إِذَا قُطِعَ الْحُلْقُومُ فَوَقَعَ فِي الْمَاءِ فَمَاتَ فِيهِ فَإِنَّهُ يُؤْكَلُ وَهُوَ قَوْلُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي الْكَلْبِ إِذَا أَكَلَ مِنَ الصَّيْدِ فَقَالَ أَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ إِذَا أَكَلَ الْكَلْبُ مِنْهُ فَلاَ تَأْكُلْ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَقَدْ رَخَّصَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ فِي الأَكْلِ مِنْهُ وَإِنْ أَكَلَ الْكَلْبُ مِنْهُ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Мужолиддан, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ўргатилган ит билан ов қилиш ҳақида сўрадим. У: «Агар ўргатилган итингни қўйиб юборсанг ва Аллаҳнинг номини зикр этсанг, у сенга ушлаб берган нарсани е. Агар у ундан еб қўйса, сен ема, чунки у ўзи учун ушлаган бўлади,» дедилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, агар бизнинг итларимизга бошқа итлар аралашиб кетса-чи?» дедим. У: «Сен фақат ўз итинг устига Аллаҳнинг номини зикр этдинг, бошқаси устига зикр этмагансан,» дедилар.» Суфён деди: «Мен унинг буни ейишини ёқтирмайман.» Абу Исо (Термизий) деди: баъзи илм аҳли — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари ва бошқалар — наздида ов ва сўйилган ҳайвон сувга тушиб қолса, ейилмаслиги ҳақидаги амал шу ҳадисга биноандир. Баъзилари эса сўйилган ҳайвон ҳақида: «Агар бўғиз кесилгач сувга тушиб унда ўлса, у ейилади,» дейишган ва бу Абдуллоҳ ибн ал-Муборакнинг сўзидир. Илм аҳли ит овдан еб қўйган масалада ихтилоф қилишган: кўпчилик илм аҳли: «Агар ит ундан еб қўйса, ема,» дейишган. Бу Суфён, Абдуллоҳ ибн ал-Муборак, Шофиий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан баъзи илм аҳли эса ит ундан еб қўйган бўлса ҳам ундан ейишга рухсат беришган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى الْقُطَعِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ قَوْمِهِ صَادَ أَرْنَبًا أَوِ اثْنَيْنِ فَذَبَحَهُمَا بِمَرْوَةٍ فَتَعَلَّقَهُمَا حَتَّى لَقِيَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ فَأَمَرَهُ بِأَكْلِهِمَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ صَفْوَانَ وَرَافِعٍ وَعَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَخَّصَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يُذَكِّيَ بِمَرْوَةٍ وَلَمْ يَرَوْا بِأَكْلِ الأَرْنَبِ بَأْسًا وَهُوَ قَوْلُ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَقَدْ كَرِهَ بَعْضُهُمْ أَكْلَ الأَرْنَبِ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَصْحَابُ الشَّعْبِيِّ فِي رِوَايَةِ هَذَا الْحَدِيثِ فَرَوَى دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ صَفْوَانَ . وَرَوَى عَاصِمٌ الأَحْوَلُ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ صَفْوَانَ بْنِ مُحَمَّدٍ أَوْ مُحَمَّدِ بْنِ صَفْوَانَ . وَمُحَمَّدُ بْنُ صَفْوَانَ أَصَحُّ . وَرَوَى جَابِرٌ الْجُعْفِيُّ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ نَحْوَ حَدِيثِ قَتَادَةَ عَنِ الشَّعْبِيِّ وَيُحْتَمَلُ أَنَّ رِوَايَةَ الشَّعْبِيِّ عَنْهُمَا . قَالَ مُحَمَّدٌ حَدِيثُ الشَّعْبِيِّ عَنْ جَابِرٍ غَيْرُ مَحْفُوظٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ал-Қутаий ривоят қилди, у деди: бизга Абдул-Аъло ривоят қилди, у Саиддан, у Қатодадан, у Шаъбийдан, у Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), унинг қавмидан бир киши бир ёки иккита қуён овлаб, уларни ўткир тош (марва) билан сўйди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни учратгунча уларни осиб қўйди. Сўнг ундан сўради, у эса уларни ейишга буюрди. (Термизий) деди: бу бобда Муҳаммад ибн Сафвон, Рофииъ ва Адий ибн Ҳотимдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: баъзи илм аҳли ўткир тош билан сўйишга рухсат беришган ва қуён ейишда зарар кўришмаган, бу кўпчилик илм аҳлининг сўзидир. Баъзилари эса қуён ейишни макруҳ санаган. Шаъбийнинг шогирдлари бу ҳадисни ривоят қилишда ихтилоф қилишган: Довуд ибн Абу Ҳинд Шаъбийдан, у Муҳаммад ибн Сафвондан ривоят қилган. Осим ал-Аҳвал эса Шаъбийдан, у Сафвон ибн Муҳаммаддан ёки Муҳаммад ибн Сафвондан ривоят қилган. Муҳаммад ибн Сафвон тўғрироқдир. Жобир ал-Жуъфий Шаъбийдан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан Қатоданинг Шаъбийдан ривоятига ўхшаш ривоят қилган. Шаъбийнинг икковидан ҳам ривоят қилган бўлиши эҳтимолдан ҳоли эмас. Муҳаммад деди: «Шаъбийнинг Жобирдан қилган ҳадиси маҳфуз эмасдир.»
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ الأَفْرِيقِيِّ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ أَكْلِ الْمُجَثَّمَةِ وَهِيَ الَّتِي تُصْبَرُ بِالنَّبْلِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ وَأَنَسٍ وَابْنِ عُمَرَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَجَابِرٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي الدَّرْدَاءِ حَدِيثٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳим ибн Сулаймон ривоят қилди, у Абу Айюб ал-Африқийдан, у Сафвон ибн Сулаймдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абуд-Дардо (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мужассама, яъни ўқлар билан отиб ўлдириладиган (боғлаб қўйилган) ҳайвонни ейишдан қайтардилар.» (Термизий) деди: бу бобда Ирбод ибн Сория, Анас, Ибн Умар, Ибн Аббос, Жобир ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абуд-Дардонинг ҳадиси ғариб ҳадисдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ وَهْبٍ أَبِي خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ الْعِرْبَاضِ، وَهُوَ ابْنُ سَارِيَةَ عَنْ أَبِيهَا، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى يَوْمَ خَيْبَرَ عَنْ لُحُومِ كُلِّ ذِي نَابٍ مِنَ السَّبُعِ وَعَنْ كُلِّ ذِي مِخْلَبٍ مِنَ الطَّيْرِ وَعَنْ لُحُومِ الْحُمُرِ الأَهْلِيَّةِ وَعَنِ الْمُجَثَّمَةِ وَعَنِ الْخَلِيسَةِ وَأَنْ تُوطَأَ الْحَبَالَى حَتَّى يَضَعْنَ مَا فِي بُطُونِهِنَّ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى سُئِلَ أَبُو عَاصِمٍ عَنِ الْمُجَثَّمَةِ قَالَ أَنْ يُنْصَبَ الطَّيْرُ أَوِ الشَّىْءُ فَيُرْمَى . وَسُئِلَ عَنِ الْخَلِيسَةِ فَقَالَ الذِّئْبُ أَوِ السَّبُعُ يُدْرِكُهُ الرَّجُلُ فَيَأْخُذُهُ مِنْهُ فَيَمُوتُ فِي يَدِهِ قَبْلَ أَنْ يُذَكِّيَهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ва бошқа бир неча киши ривоят қилди, улар: бизга Абу Осим ривоят қилди, у Ваҳб Абу Холиддан (ривоят қилдики), дедилар. У деди: менга Умму Ҳабиба бинти ал-Ирбод — у Сориянинг ўғлидир — ўз отасидан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбар куни ҳар бир ўткир тишли йиртқич ҳайвоннинг гўштини, ҳар бир чангалли қушни, аҳлий (уй) эшакларининг гўштини, мужассамани, халисани ва ҳомиладор (чўри)ларни қорниларидаги (ҳомилани) туғмагунча (жинсий яқинлик билан) босишни ман қилдилар. Муҳаммад ибн Яҳё деди: Абу Осимдан мужассама ҳақида сўралганда, у: «Қуш ёки бирор нарса ўрнатиб (боғлаб) қўйилиб, сўнг отилишидир,» деди. Халиса ҳақида сўралганда эса: «Бўри ёки йиртқич (овга) етиб бориб, киши уни ундан тортиб олиши, лекин у сўйишидан олдин унинг қўлида ўлиб қолишидир,» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنِ الثَّوْرِيِّ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُتَّخَذَ شَيْءٌ فِيهِ الرُّوحُ غَرَضًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у Саврийдан, у Симокдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жони бор бирор нарсани нишон (отиш учун) қилишни ман қилдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳли наздида амал шунга биноандир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مُجَالِدٍ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنْ مُجَالِدٍ، عَنْ أَبِي الْوَدَّاكِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ذَكَاةُ الْجَنِينِ ذَكَاةُ أُمِّهِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَبِي أُمَامَةَ وَأَبِي الدَّرْدَاءِ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَأَبُو الْوَدَّاكِ اسْمُهُ جَبْرُ بْنُ نَوْفٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Мужолиддан; (бошқа санад билан) — у деди: яна бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, у Мужолиддан, у Абул-Ваддокдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ҳомиланинг закоти (ҳалол бўлиши) онасининг закотидир (онасини сўйиш билан у ҳам ҳалол бўлади),» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Жобир, Абу Умома, Абуд-Дардо ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир ва у Абу Саиддан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан илм аҳли наздида амал шунга биноандир, бу Суфён ас-Саврий, Ибн ал-Муборак, Шофиий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Абул-Ваддокнинг исми Жабр ибн Навфдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ حَرَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - يَعْنِي يَوْمَ خَيْبَرَ - الْحُمُرَ الإِنْسِيَّةَ وَلُحُومَ الْبِغَالِ وَكُلَّ ذِي نَابٍ مِنَ السِّبَاعِ وَذِي مِخْلَبٍ مِنَ الطَّيْرِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَعِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абун-Назр Ҳошим ибн ал-Қосим ривоят қилди, у деди: бизга Икрима ибн Аммор ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — яъни Хайбар куни — аҳлий (уй) эшакларини, хачирлар гўштини, йиртқичлардан ҳар бир ўткир тишли ҳайвонни ва қушлардан ҳар бир чангалли (қушни) ҳаром қилдилар.» (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Ирбод ибн Сория ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобирнинг ҳадиси ҳасан ғариб ҳадисдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَرَّمَ كُلَّ ذِي نَابٍ مِنَ السِّبَاعِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ وَهُوَ قَوْلُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) йиртқичлардан ҳар бир ўткир тишли ҳайвонни ҳаром қилдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан кўпчилик илм аҳли наздида амал шунга биноандир, бу Абдуллоҳ ибн ал-Муборак, Шофиий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، ح وَقَالَ أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَنْبَأَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي الْعُشَرَاءِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمَا تَكُونُ الذَّكَاةُ إِلاَّ فِي الْحَلْقِ وَاللَّبَّةِ قَالَ " لَوْ طَعَنْتَ فِي فَخِذِهَا لأَجْزَأَ عَنْكَ " . قَالَ أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ قَالَ يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ هَذَا فِي الضَّرُورَةِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيِبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ . وَلاَ نَعْرِفُ لأَبِي الْعُشَرَاءِ عَنْ أَبِيهِ غَيْرَ هَذَا الْحَدِيثِ وَاخْتَلَفُوا فِي اسْمِ أَبِي الْعُشَرَاءِ فَقَالَ بَعْضُهُمُ اسْمُهُ أُسَامَةُ بْنُ قِهْطِمٍ وَيُقَالُ اسْمُهُ يَسَارُ بْنُ بَرْزٍ وَيُقَالُ ابْنُ بَلْزٍ وَيُقَالُ اسْمُهُ عُطَارِدٌ نُسِبَ إِلَى جَدِّهِ .
Бизга Ҳаннод ва Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, улар деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Ҳаммод ибн Саламадан; (бошқа санад билан) — Аҳмад ибн Манииъ деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама хабар берди, у Абул-Ушародан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен: «Эй Расулуллаҳ, закот (сўйиш) фақат бўғизда ва кўкрак чуқурчасидагина бўладими?» дедим. У: «Агар унинг сонидан санчсанг ҳам, сенга кифоя қиларди,» дедилар.» Аҳмад ибн Манииъ деди: Язид ибн Ҳорун: «Бу зарурат ҳолатидадир,» деди. (Термизий) деди: бу бобда Рофииъ ибн Хадиждан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ғариб ҳадисдир, уни фақат Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадисидангина биламиз. Абул-Ушаронинг отасидан ушбу ҳадисдан бошқа (ривоятини) билмаймиз. Абул-Ушаронинг исмида ихтилоф қилишган: баъзилари унинг исми Усома ибн Қиҳтим дейишган, Ясор ибн Барз ҳам дейилади, Ибн Балз ҳам дейилади, ҳамда унинг исми бобосига нисбат берилиб Уторид деб ҳам айтилади.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَتَلَ وَزَغَةً بِالضَّرْبَةِ الأُولَى كَانَ لَهُ كَذَا وَكَذَا حَسَنَةً فَإِنْ قَتَلَهَا فِي الضَّرْبَةِ الثَّانِيَةِ كَانَ لَهُ كَذَا وَكَذَا حَسَنَةً فَإِنْ قَتَلَهَا فِي الضَّرْبَةِ الثَّالِثَةِ كَانَ لَهُ كَذَا وَكَذَا حَسَنَةً " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَسَعْدٍ وَعَائِشَةَ وَأُمِّ شَرِيكٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким калтакесакни биринчи зарба билан ўлдирса, унга шунча-шунча савоб бўлади. Агар уни иккинчи зарбада ўлдирса, унга шунча-шунча савоб бўлади. Агар уни учинчи зарбада ўлдирса, унга шунча-шунча савоб бўлади,» дедилар.» (Термизий) деди: бу бобда Ибн Масъуд, Саъд, Оиша ва Умму Шарикдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْتُلُوا الْحَيَّاتِ وَاقْتُلُوا ذَا الطُّفْيَتَيْنِ وَالأَبْتَرَ فَإِنَّهُمَا يَلْتَمِسَانِ الْبَصَرَ وَيُسْقِطَانِ الْحَبَلَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَعَائِشَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَسَهْلِ بْنِ سَعْدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِي لُبَابَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى بَعْدَ ذَلِكَ عَنْ قَتْلِ حَيَّاتِ الْبُيُوتِ وَهِيَ الْعَوَامِرُ وَيُرْوَى عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنْ زَيْدِ بْنِ الْخَطَّابِ أَيْضًا . وَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ إِنَّمَا يُكْرَهُ مِنْ قَتْلِ الْحَيَّاتِ قَتْلُ الْحَيَّةِ الَّتِي تَكُونُ دَقِيقَةً كَأَنَّهَا فِضَّةٌ وَلاَ تَلْتَوِي فِي مِشْيَتِهَا .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Солим ибн Абдуллоҳдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Илонларни ўлдиринглар, (орқасида) икки оқ чизиқ бўлган илонни ва думи калта илонни ўлдиринглар, чунки улар кўзни кўр қилади ва ҳомилани туширади,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Ибн Масъуд, Оиша, Абу Ҳурайра ва Саҳл ибн Саъддан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Ибн Умардан, у Абу Лубобадан (ривоят қилинганки), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундан кейин уй илонларини — улар авомир (уйларда яшовчилар) — ўлдиришдан қайтарган. Ибн Умардан, у Зайд ибн ал-Хаттобдан ҳам ривоят қилинади. Абдуллоҳ ибн ал-Муборак деди: «Илонларни ўлдиришдан фақат ингичка, гўё кумушдай (оппоқ) бўлган ва юришида бурилмайдиган илонни ўлдириш макруҳ саналади.»
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي زَائِدَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي لَيْلَى، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، قَالَ قَالَ أَبُو لَيْلَى قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا ظَهَرَتِ الْحَيَّةُ فِي الْمَسْكَنِ فَقُولُوا لَهَا إِنَّا نَسْأَلُكِ بِعَهْدِ نُوحٍ وَبِعَهْدِ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ أَنْ لاَ تُؤْذِينَا فَإِنْ عَادَتْ فَاقْتُلُوهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Зоида ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Лайло ривоят қилди, у Собит ал-Бунонийдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан (ривоят қилдики), у деди: Абу Лайло деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уй-жойда илон пайдо бўлса, унга: «Биз сендан Нуҳнинг аҳди ва Сулаймон ибн Довуднинг аҳди билан бизга озор бермаслигингни сўраймиз,» деб айтинг. Агар у қайтиб келса, уни ўлдиринглар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни Собит ал-Бунонийнинг ҳадисидан фақат шу йўл билан — Ибн Абу Лайлонинг ҳадисидан биламиз.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا مَنْصُورُ بْنُ زَاذَانَ، وَيُونُسُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْلاَ أَنَّ الْكِلاَبَ أُمَّةٌ مِنَ الأُمَمِ لأَمَرْتُ بِقَتْلِهَا كُلِّهَا فَاقْتُلُوا مِنْهَا كُلَّ أَسْوَدَ بَهِيمٍ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَجَابِرٍ وَأَبِي رَافِعٍ وَأَبِي أَيُّوبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَيُرْوَى فِي بَعْضِ الْحَدِيثِ " أَنَّ الْكَلْبَ الأَسْوَدَ الْبَهِيمَ شَيْطَانٌ " . وَالْكَلْبُ الأَسْوَدُ الْبَهِيمُ الَّذِي لاَ يَكُونُ فِيهِ شَيْءٌ مِنَ الْبَيَاضِ . وَقَدْ كَرِهَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ صَيْدَ الْكَلْبِ الأَسْوَدِ الْبَهِيمِ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Мансур ибн Зозон ва Юнус ибн Убайд хабар берди, улар ал-Ҳасандан, у Абдуллоҳ ибн Муғаффалдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар итлар умматлардан бир уммат бўлмаганида эди, уларнинг ҳаммасини ўлдиришга буюрардим. Бас, улардан ҳар бир қоп-қора (итни) ўлдиринглар,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Ибн Умар, Жобир, Абу Рофииъ ва Абу Айюбдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абдуллоҳ ибн Муғаффалнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Баъзи ҳадисларда: «Қоп-қора ит шайтондир,» деб ривоят қилинади. Қоп-қора ит деганда — унда ҳеч қандай оқлик бўлмаган (ит назарда тутилади). Баъзи илм аҳли қоп-қора итнинг овини макруҳ санаган.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنِ اقْتَنَى كَلْبًا لَيْسَ بِضَارٍ وَلاَ كَلْبَ مَاشِيَةٍ نَقَصَ مِنْ أَجْرِهِ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطَانِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَسُفْيَانَ بْنِ أَبِي زُهَيْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " أَوْ كَلْبَ زَرْعٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким овчи ҳам, чорва (қўриқловчи) ҳам бўлмаган ит боқса, ҳар куни унинг ажридан икки қирот камаяди,» дедилар. У (Термизий) деди: Бу бобда Абдуллаҳ ибн Муғаффал, Абу Ҳурайра ва Суфён ибн Абу Зуҳайрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Ёки экин (қўриқловчи) ити,» деганлари ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِقَتْلِ الْكِلاَبِ إِلاَّ كَلْبَ صَيْدٍ أَوْ كَلْبَ مَاشِيَةٍ . قَالَ قِيلَ لَهُ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ كَانَ يَقُولُ أَوْ كَلْبَ زَرْعٍ . فَقَالَ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ لَهُ زَرْعٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Амр ибн Динордан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) овчи ит ёки чорва итидан бошқа итларни ўлдиришга буюрдилар. У (ривоят қилувчи) деди: Унга: «Абу Ҳурайра: ёки экин ити, дерди,» дейилди. Шунда у: «Албатта Абу Ҳурайранинг экини бор эди,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ أَسْبَاطِ بْنِ مُحَمَّدٍ الْقُرَشِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ، قَالَ إِنِّي لَمِمَّنْ يَرْفَعُ أَغْصَانَ الشَّجَرَةِ عَنْ وَجْهِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَخْطُبُ فَقَالَ " لَوْلاَ أَنَّ الْكِلاَبَ أُمَّةٌ مِنَ الأُمَمِ لأَمَرْتُ بِقَتْلِهَا فَاقْتُلُوا مِنْهَا كُلَّ أَسْوَدَ بَهِيمٍ وَمَا مِنْ أَهْلِ بَيْتٍ يَرْتَبِطُونَ كَلْبًا إِلاَّ نَقَصَ مِنْ عَمَلِهِمْ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطٌ إِلاَّ كَلْبَ صَيْدٍ أَوْ كَلْبَ حَرْثٍ أَوْ كَلْبَ غَنَمٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Убайд ибн Асбот ибн Муҳаммад ал-Қураший ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Исмоил ибн Муслимдан, у ал-Ҳасандан, у Абдуллаҳ ибн Муғаффал (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хутба қилаётганларида, мен юзларидан дарахт шохларини кўтарадиганлардан бири эдим. Шунда у: «Агар итлар (ҳам) умматлардан бир уммат бўлмаганида эди, уларни ўлдиришга буюрардим. Бас, улардан ҳар бир қоп-қора бўлганини ўлдиринглар. Қайси бир уй аҳли ит боқса, ҳар куни уларнинг амалидан бир қирот камаяди — овчи ит, ёки экин ити, ёки қўй (қўриқловчи) итидан бошқаси (учун),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасандир. Бу ҳадис ал-Ҳасандан, у Абдуллаҳ ибн Муғаффалдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўл(лар) билан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اتَّخَذَ كَلْبًا إِلاَّ كَلْبَ مَاشِيَةٍ أَوْ صَيْدٍ أَوْ زَرْعٍ انْتَقَصَ مِنْ أَجْرِهِ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَيُرْوَى عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ أَنَّهُ رَخَّصَ فِي إِمْسَاكِ الْكَلْبِ وَإِنْ كَانَ لِلرَّجُلِ شَاةٌ وَاحِدَةٌ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ عَنْ عَطَاءٍ بِهَذَا .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ва бошқа бир нечта (киши) ривоят қилди, улар дедилар: бизга Абдураззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ит боқса — чорва ити, ёки овчи ит, ёки экин итидан бошқасини — ҳар куни унинг ажридан бир қирот камаяди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Ато ибн Абу Робоҳдан ривоят қилинишича, у кишида биргина қўй бўлса ҳам, ит ушлаб туришга рухсат берган. Буни бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, Ибн Журайждан, у Атодан шу (йўл билан).