حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ الأَفْرِيقِيِّ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ أَكْلِ الْمُجَثَّمَةِ وَهِيَ الَّتِي تُصْبَرُ بِالنَّبْلِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ وَأَنَسٍ وَابْنِ عُمَرَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَجَابِرٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي الدَّرْدَاءِ حَدِيثٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳим ибн Сулаймон ривоят қилди, у Абу Айюб ал-Африқийдан, у Сафвон ибн Сулаймдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абуд-Дардо (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мужассама, яъни ўқлар билан отиб ўлдириладиган (боғлаб қўйилган) ҳайвонни ейишдан қайтардилар.» (Термизий) деди: бу бобда Ирбод ибн Сория, Анас, Ибн Умар, Ибн Аббос, Жобир ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абуд-Дардонинг ҳадиси ғариб ҳадисдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ وَهْبٍ أَبِي خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ الْعِرْبَاضِ، وَهُوَ ابْنُ سَارِيَةَ عَنْ أَبِيهَا، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى يَوْمَ خَيْبَرَ عَنْ لُحُومِ كُلِّ ذِي نَابٍ مِنَ السَّبُعِ وَعَنْ كُلِّ ذِي مِخْلَبٍ مِنَ الطَّيْرِ وَعَنْ لُحُومِ الْحُمُرِ الأَهْلِيَّةِ وَعَنِ الْمُجَثَّمَةِ وَعَنِ الْخَلِيسَةِ وَأَنْ تُوطَأَ الْحَبَالَى حَتَّى يَضَعْنَ مَا فِي بُطُونِهِنَّ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى سُئِلَ أَبُو عَاصِمٍ عَنِ الْمُجَثَّمَةِ قَالَ أَنْ يُنْصَبَ الطَّيْرُ أَوِ الشَّىْءُ فَيُرْمَى . وَسُئِلَ عَنِ الْخَلِيسَةِ فَقَالَ الذِّئْبُ أَوِ السَّبُعُ يُدْرِكُهُ الرَّجُلُ فَيَأْخُذُهُ مِنْهُ فَيَمُوتُ فِي يَدِهِ قَبْلَ أَنْ يُذَكِّيَهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ва бошқа бир неча киши ривоят қилди, улар: бизга Абу Осим ривоят қилди, у Ваҳб Абу Холиддан (ривоят қилдики), дедилар. У деди: менга Умму Ҳабиба бинти ал-Ирбод — у Сориянинг ўғлидир — ўз отасидан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбар куни ҳар бир ўткир тишли йиртқич ҳайвоннинг гўштини, ҳар бир чангалли қушни, аҳлий (уй) эшакларининг гўштини, мужассамани, халисани ва ҳомиладор (чўри)ларни қорниларидаги (ҳомилани) туғмагунча (жинсий яқинлик билан) босишни ман қилдилар. Муҳаммад ибн Яҳё деди: Абу Осимдан мужассама ҳақида сўралганда, у: «Қуш ёки бирор нарса ўрнатиб (боғлаб) қўйилиб, сўнг отилишидир,» деди. Халиса ҳақида сўралганда эса: «Бўри ёки йиртқич (овга) етиб бориб, киши уни ундан тортиб олиши, лекин у сўйишидан олдин унинг қўлида ўлиб қолишидир,» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنِ الثَّوْرِيِّ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُتَّخَذَ شَيْءٌ فِيهِ الرُّوحُ غَرَضًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у Саврийдан, у Симокдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жони бор бирор нарсани нишон (отиш учун) қилишни ман қилдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳли наздида амал шунга биноандир.