حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اتَّخَذَ كَلْبًا إِلاَّ كَلْبَ مَاشِيَةٍ أَوْ صَيْدٍ أَوْ زَرْعٍ انْتَقَصَ مِنْ أَجْرِهِ كُلَّ يَوْمٍ قِيرَاطٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَيُرْوَى عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ أَنَّهُ رَخَّصَ فِي إِمْسَاكِ الْكَلْبِ وَإِنْ كَانَ لِلرَّجُلِ شَاةٌ وَاحِدَةٌ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ عَنْ عَطَاءٍ بِهَذَا .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ва бошқа бир нечта (киши) ривоят қилди, улар дедилар: бизга Абдураззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ит боқса — чорва ити, ёки овчи ит, ёки экин итидан бошқасини — ҳар куни унинг ажридан бир қирот камаяди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Ато ибн Абу Робоҳдан ривоят қилинишича, у кишида биргина қўй бўлса ҳам, ит ушлаб туришга рухсат берган. Буни бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, Ибн Журайждан, у Атодан шу (йўл билан).