حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَلِيِّ بْنِ يَحْيَى بْنِ خَلاَّدِ بْنِ رَافِعٍ الزُّرَقِيِّ، عَنْ جَدِّهِ، عَنْ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَمَا هُوَ جَالِسٌ فِي الْمَسْجِدِ يَوْمًا قَالَ رِفَاعَةُ وَنَحْنُ مَعَهُ إِذْ جَاءَهُ رَجُلٌ كَالْبَدَوِيِّ فَصَلَّى فَأَخَفَّ صَلاَتَهُ ثُمَّ انْصَرَفَ فَسَلَّمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَعَلَيْكَ فَارْجِعْ فَصَلِّ فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ " . فَرَجَعَ فَصَلَّى ثُمَّ جَاءَ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَقَالَ " وَعَلَيْكَ فَارْجِعْ فَصَلِّ فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ " . فَفَعَلَ ذَلِكَ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا كُلُّ ذَلِكَ يَأْتِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَيُسَلِّمُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَيَقُولُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَعَلَيْكَ فَارْجِعْ فَصَلِّ فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ " . فَخَافَ النَّاسُ وَكَبُرَ عَلَيْهِمْ أَنْ يَكُونَ مَنْ أَخَفَّ صَلاَتَهُ لَمْ يُصَلِّ فَقَالَ الرَّجُلُ فِي آخِرِ ذَلِكَ فَأَرِنِي وَعَلِّمْنِي فَإِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ أُصِيبُ وَأُخْطِئُ . فَقَالَ " أَجَلْ إِذَا قُمْتَ إِلَى الصَّلاَةِ فَتَوَضَّأْ كَمَا أَمَرَكَ اللَّهُ ثُمَّ تَشَهَّدْ وَأَقِمْ فَإِنْ كَانَ مَعَكَ قُرْآنٌ فَاقْرَأْ وَإِلاَّ فَاحْمَدِ اللَّهَ وَكَبِّرْهُ وَهَلِّلْهُ ثُمَّ ارْكَعْ فَاطْمَئِنَّ رَاكِعًا ثُمَّ اعْتَدِلْ قَائِمًا ثُمَّ اسْجُدْ فَاعْتَدِلْ سَاجِدًا ثُمَّ اجْلِسْ فَاطْمَئِنَّ جَالِسًا ثُمَّ قُمْ فَإِذَا فَعَلْتَ ذَلِكَ فَقَدْ تَمَّتْ صَلاَتُكَ وَإِنِ انْتَقَصْتَ مِنْهُ شَيْئًا انْتَقَصْتَ مِنْ صَلاَتِكَ " . قَالَ وَكَانَ هَذَا أَهْوَنَ عَلَيْهِمْ مِنَ الأَوَّلِ أَنَّهُ مَنِ انْتَقَصَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا انْتَقَصَ مِنْ صَلاَتِهِ وَلَمْ تَذْهَبْ ��ُلُّهَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَعَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ رِفَاعَةَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Жаъфар хабар берди, Яҳё ибн Али ибн Яҳё ибн Халлод ибн Рофиъ аз-Зуроқийдан, у бобосидан, у Рифўа ибн Рофиъ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кун масжидда ўтирганларида — Рифўа деди: биз ҳам у билан бирга эдик — гўё бадавийга ўхшаган бир киши келди-да, намоз ўқиб, намозини енгил (қисқа) қилди, сўнг бурилиб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га салом берди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенга ҳам (салом бўлсин). Қайтиб намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг,» дедилар. У қайтиб намоз ўқиди, сўнг келиб унга салом берди. (Набий яна): «Сенга ҳам. Қайтиб намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг,» дедилар. Буни икки ёки уч марта қилди; ҳар гал Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келиб салом берар, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса: «Сенга ҳам. Қайтиб намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг,» дердилар. Шунда одамлар қўрқиб кетишди ва намозини енгил қилган киши намоз ўқимаган бўлиши уларга оғир туюлди. Ниҳоят, охирида у киши: «Менга кўрсатинг ва ўргатинг, чунки мен инсон бўлиб, тўғри ҳам қиламан, хато ҳам қиламан,» деди. Шунда (Набий) дедилар: «Ҳа. Намозга турганингда Аллаҳ сенга буюрганидек таҳорат ол, сўнг ташаҳҳуд (калимасини) айт ва иқомат қил. Агар ёдингда Қуръан (бўр) бўлса ўқи, бўлмаса Аллаҳга ҳамд айт, Уни улугла (такбир айт) ва таҳлил айт (Ло илаҳа иллаллаҳ дегин). Сўнг руку қилиб, рукуда ҳотиржам бўл, сўнг тўғри тикка тур, сўнг сажда қилиб, саждада тўғри (ҳотиржам) бўл, сўнг ўтириб, ўтирган ҳолатда ҳотиржам бўл, сўнг тур. Шуни қилсанг, намозинг тугайди; агар ундан бирор нарсани камайтирсанг, намозингдан камайтирган бўласан.» (Рифўа) деди: Бу улар учун аввалгисидан енгилроқ бўлди, чунки ким ундан бирор нарсани камайтирса, намозидан (ажридан) камайтирибди, лекин намози бутунлай кетмайди. (Термизий) деди: Бу бобда Абу Ҳурайра ва Аммор ибн Ёсирдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Рифўа ибн Рофиъ ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Бу ҳадис Рифўадан бир неча йўл билан ҳам ривоят қилинган.