حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ إِنَّ الْمُشْرِكِينَ شَغَلُوا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ أَرْبَعِ صَلَوَاتٍ يَوْمَ الْخَنْدَقِ حَتَّى ذَهَبَ مِنَ اللَّيْلِ مَا شَاءَ اللَّهُ فَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَذَّنَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْعِشَاءَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَبْدِ اللَّهِ لَيْسَ بِإِسْنَادِهِ بَأْسٌ إِلاَّ أَنَّ أَبَا عُبَيْدَةَ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ عَبْدِ اللَّهِ . وَهُوَ الَّذِي اخْتَارَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي الْفَوَائِتِ أَنْ يُقِيمَ الرَّجُلُ لِكُلِّ صَلاَةٍ إِذَا قَضَاهَا وَإِنْ لَمْ يُقِمْ أَجْزَأَهُ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Ҳушайм, Абуз-Зубайрдан, у Нофеъ ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у Абу Убайда ибн Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилди), у деди: Абдуллаҳ ибн Масъуд деди: Мушриклар Хандақ куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни тўрт намоздан то кечанинг Аллаҳ хоҳлаган миқдори ўтиб кетгунига қадар машғул қилдилар (чалғитдилар). Сўнг У Билолга буюрдилар, у азон айтди, кейин иқомат айтди ва (Расулуллаҳ) Зуҳрни ўқидилар; сўнг иқомат айтилди ва Асрни ўқидилар; сўнг иқомат айтилди ва Мағрибни ўқидилар; сўнг иқомат айтилди ва Хуфтонни ўқидилар. (Абу Исо) деди: Бу бобда Абу Саид ва Жобирдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абдуллаҳнинг ҳадисининг иснодида зарар йўқ, фақат Абу Убайда Абдуллаҳдан (бевосита) эшитмаган. Бу ўтказиб юборилган намозлар (фавоит) тўғрисида баъзи илм аҳли ихтиёр қилган нарсадир: киши ҳар бир намозни қазо қилаётганда алоҳида иқомат айтсин; агар иқомат айтмаса ҳам, (намози) кифоя қилади. Бу Шофеийнинг сўзидир.