Саф ортида ёлғиз намоз ўқиш

Namoz kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الصَّلاَةِ خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، قَالَ أَخَذَ زِيَادُ بْنُ أَبِي الْجَعْدِ بِيَدِي وَنَحْنُ بِالرَّقَّةِ فَقَامَ بِي عَلَى شَيْخٍ يُقَالُ لَهُ وَابِصَةُ بْنُ مَعْبَدٍ مِنْ بَنِي أَسَدٍ فَقَالَ زِيَادٌ حَدَّثَنِي هَذَا الشَّيْخُ أَنَّ رَجُلاً صَلَّى خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ وَالشَّيْخُ يَسْمَعُ فَأَمَرَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُعِيدَ الصَّلاَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيِّ بْنِ شَيْبَانَ وَابْنِ عَبَّاسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَحَدِيثُ وَابِصَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏ وَقَدْ كَرِهَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يُصَلِّيَ الرَّجُلُ خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ وَقَالُوا يُعِيدُ إِذَا صَلَّى خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ ‏.‏ وَبِهِ يَقُولُ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ ‏.‏ وَقَدْ قَالَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ يُجْزِئُهُ إِذَا صَلَّى خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ ‏.‏ وَقَدْ ذَهَبَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ إِلَى حَدِيثِ وَابِصَةَ بْنِ مَعْبَدٍ أَيْضًا قَالُوا مَنْ صَلَّى خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ يُعِيدُ ‏.‏ مِنْهُمْ حَمَّادُ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ وَابْنُ أَبِي لَيْلَى وَوَكِيعٌ ‏.‏ وَرَوَى حَدِيثَ حُصَيْنٍ عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ غَيْرُ وَاحِدٍ مِثْلَ رِوَايَةِ أَبِي الأَحْوَصِ عَنْ زِيَادِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ عَنْ وَابِصَةَ بْنِ مَعْبَدٍ ‏.‏ وَفِي حَدِيثِ حُصَيْنٍ مَا يَدُلُّ عَلَى أَنَّ هِلاَلاً قَدْ أَدْرَكَ وَابِصَةَ وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْحَدِيثِ فِي هَذَا فَقَالَ بَعْضُهُمْ حَدِيثُ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ رَاشِدٍ عَنْ وَابِصَةَ بْنِ مَعْبَدٍ أَصَحُّ ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ حَدِيثُ حُصَيْنٍ عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ عَنْ زِيَادِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ عَنْ وَابِصَةَ بْنِ مَعْبَدٍ أَصَحُّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا عِنْدِي أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ لأَنَّهُ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ حَدِيثِ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ عَنْ زِيَادِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ عَنْ وَابِصَةَ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Аҳвас, Ҳусайндан, у Ҳилол ибн Ясофдан (ривоят қилди), у деди: биз Раққада эканимизда Зиёд ибн Абул-Жаъд қўлимдан ушлади-да, мени Бани Асаддан бўлган Вобиса ибн Маъбад деган бир шайхнинг олдига олиб борди. Зиёд деди: бу шайх менга ривоят қилдики, бир киши сафнинг ортида ёлғиз намоз ўқибди — шайх (буни) эшитиб турарди — шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга намозни қайтаришни буюрибдилар. Абу Исо деди: бу бобда Али ибн Шайбон ва Ибн Аббос (розияллаҳу анҳум)дан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Вобисанинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Аҳли илмдан бир қавм кишининг сафнинг ортида ёлғиз намоз ўқишини макруҳ санаганлар ва: «Сафнинг ортида ёлғиз намоз ўқиса, қайтаради,» деганлар. Аҳмад ва Ишоқ шундай дейдилар. Аҳли илмдан бир қавм эса: «Сафнинг ортида ёлғиз намоз ўқиса, унга кифоя қилади,» деганлар. Бу Суфён ас-Саврий, Ибн ал-Муборак ва Шофеъийнинг сўзидир. Куфа аҳлидан бир қавм ҳам Вобиса ибн Маъбаднинг ҳадисига (амал қилиб): «Ким сафнинг ортида ёлғиз намоз ўқиса, қайтаради,» деганлар. Улардан Ҳаммод ибн Абу Сулаймон, Ибн Абу Лайло ва Вакииъ (бор). Ҳусайннинг ҳадисини Ҳилол ибн Ясофдан бир нечтаси, Абул-Аҳваснинг Зиёд ибн Абул-Жаъддан, у Вобиса ибн Маъбаддан қилган ривоятига ўхшатиб ривоят қилган. Ҳусайннинг ҳадисида Ҳилол Вобисага етишганига далолат (қилувчи нарса) бор. Ҳадис аҳли бунда ихтилоф қилган: уларнинг баъзилари: «Амр ибн Мурранинг Ҳилол ибн Ясофдан, у Амр ибн Рошиддан, у Вобиса ибн Маъбаддан қилган ҳадиси саҳиҳроқдир,» деди. Уларнинг баъзилари: «Ҳусайннинг Ҳилол ибн Ясофдан, у Зиёд ибн Абул-Жаъддан, у Вобиса ибн Маъбаддан қилган ҳадиси саҳиҳроқдир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу менинг наздимда Амр ибн Мурранинг ҳадисидан саҳиҳроқдир, чунки у Ҳилол ибн Ясофнинг ҳадисидан бошқа (йўл билан) Зиёд ибн Абул-Жаъддан, у Вобисадан (қилинган ҳолда ҳам) ривоят қилинган.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ رَاشِدٍ، عَنْ وَابِصَةَ بْنِ مَعْبَدٍ، أَنَّ رَجُلاً، صَلَّى خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ فَأَمَرَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُعِيدَ الصَّلاَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَسَمِعْتُ الْجَارُودَ يَقُولُ سَمِعْتُ وَكِيعًا يَقُولُ إِذَا صَلَّى الرَّجُلُ خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ فَإِنَّهُ يُعِيدُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Амр ибн Муррадан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Амр ибн Рошиддан, у Вобиса ибн Маъбад (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), бир киши сафнинг ортида ёлғиз намоз ўқибди, шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга намозни қайтаришни буюрибдилар. Абу Исо (Термизий) деди: мен ал-Жоруддан эшитдим, у деди: мен Вакииънинг шундай деганини эшитдим: агар киши сафнинг ортида ёлғиз намоз ўқиса, уни қайтаради.