Отлардан тавсия этилгани

Jihod kitobi · 3 ҳадис

باب مَا جَاءَ مَا يُسْتَحَبُّ مِنَ الْخَيْلِ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الصَّبَّاحِ الْهَاشِمِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا شَيْبَانُ يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ يُمْنُ الْخَيْلِ فِي الشُّقْرِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ شَيْبَانَ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн ас-Саббоҳ ал-Ҳошимий ал-Басрий ривоят қилди, (у деди): бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, (у деди): бизга Шайбон, яъни Ибн Абдурраҳмон хабар берди, (у деди): бизга Исо ибн Али ибн Абдуллаҳ ибн Аббос ривоят қилди, отасидан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Отларнинг баракаси қизғиш (каштанранг)ларида,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билан, Шайбонинг ҳадисидан биламиз, холос.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عُلَىِّ بْنِ رَبَاحٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ خَيْرُ الْخَيْلِ الأَدْهَمُ الأَقْرَحُ الأَرْثَمُ ثُمَّ الأَقْرَحُ الْمُحَجَّلُ طَلْقُ الْيَمِينِ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ أَدْهَمَ فَكُمَيْتٌ عَلَى هَذِهِ الشِّيَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, (у деди): бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, (у деди): бизга Ибн Лаҳиаъ хабар берди, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Али ибн Робоҳдан, у Абу Қатода (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Отларнинг энг яхшиси — юзида оқ доғи ва юқори лабида оқлиги бўлган қора (отдир); сўнгра юзида оқ доғи бўлиб, оёқлари оқ, ўнг (оёғи) оқсиз (отдир). Агар қора бўлмаса, мана шу белгиларга эга бўлган кумайт (яъни қулоғи ва ёлида қоралиги бор қизил от),» дедилар.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, (у деди): бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди, (у деди): менга отам ривоят қилди, Яҳё ибн Айюбдан, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, шу иснод билан шунга ўхшашини, шу маънода (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.