حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا بَشِيرٌ أَبُو إِسْمَاعِيلَ، وَفِطْرُ بْنُ خَلِيفَةَ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَ الْوَاصِلُ بِالْمُكَافِئِ وَلَكِنَّ الْوَاصِلَ الَّذِي إِذَا انْقَطَعَتْ رَحِمُهُ وَصَلَهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَلْمَانَ وَعَائِشَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Башир Абу Исмоил ва Фитр ибн Халифа ривоят қилди, у Мужоҳиддан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «(Қариндошлик алоқасини) уловчи (деб) фақат (қилинган яхшиликка) муқобил (жавоб) қайтарувчи эмас, балки ҳақиқий уловчи шу кишидирки, қариндошлиги узилганда уни улайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Салмон, Оиша ва Абдуллаҳ ибн Умардан ҳам (ривоят) бор.