حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قال: حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَبِي الْمَوَالِي الْمُزَنِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَوْهَبٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سِتَّةٌ لَعَنْتُهُمْ لَعَنَهُمُ اللَّهُ وَكُلُّ نَبِيٍّ كَانَ الزَّائِدُ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَالْمُكَذِّبُ بِقَدَرِ اللَّهِ وَالْمُتَسَلِّطُ بِالْجَبَرُوتِ لِيُعِزَّ بِذَلِكَ مَنْ أَذَلَّ اللَّهُ وَيُذِلَّ مَنْ أَعَزَّ اللَّهُ وَالْمُسْتَحِلُّ لِحَرَمِ اللَّهِ وَالْمُسْتَحِلُّ مِنْ عِتْرَتِي مَا حَرَّمَ اللَّهُ وَالتَّارِكُ لِسُنَّتِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَكَذَا رَوَى عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي الْمَوَالِي هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَوْهَبٍ عَنْ عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَحَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَوْهَبٍ عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً وَهَذَا أَصَحُّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Абул-Маволи ал-Музаний ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ибн Мавҳабдан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олти (тоифа) борки, мен уларни лаънатладим ва уларни Аллаҳ ҳамда ҳар бир набий лаънатлаган: Аллаҳнинг Китобига (нарса) қўшувчи, Аллаҳнинг тақдирини ёлғонга чиқарувчи, зўравонлик билан ҳукмронлик қилиб, шу орқали Аллаҳ хор қилганни азиз қилмоқчи ва Аллаҳ азиз қилганни хор қилмоқчи бўлган, Аллаҳ ҳаром қилган нарсани ҳалол сановчи, менинг авлодимга (нисбатан) Аллаҳ ҳаром қилган нарсани ҳалол сановчи ва менинг суннатимни тарк этувчи,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: шу тариқа Абдурраҳмон ибн Абул-Маволи бу ҳадисни Убайдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ибн Мавҳабдан, у Амрадан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. Уни Суфён ас-Саврий, Ҳафс ибн Ғиёс ва бошқа кўплар Убайдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ибн Мавҳабдан, у Али ибн Ҳусайндан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал (саҳобани тушириб) ривоят қилишган, ва бу (ривоят) саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، قال: حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، قال: حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ سُلَيْمٍ، قَالَ قَدِمْتُ مَكَّةَ فَلَقِيتُ عَطَاءَ بْنَ أَبِي رَبَاحٍ فَقُلْتُ لَهُ يَا أَبَا مُحَمَّدٍ إِنَّ أَهْلَ الْبَصْرَةِ يَقُولُونَ فِي الْقَدَرِ . قَالَ يَا بُنَىَّ أَتَقْرَأُ الْقُرْآنَ قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ فَاقْرَإِ الزُّخْرُفَ . قَالَ فَقَرَأْتُ : (حم* وَالْكِتَابِ الْمُبِينِ * إِنَّا جَعَلْنَاهُ قُرْآنًا عَرَبِيًّا لَعَلَّكُمْ تَعْقِلُونَ * وَإِنَّهُ فِي أُمِّ الْكِتَابِ لَدَيْنَا لَعَلِيٌّ حَكِيمٌ ) فَقَالَ أَتَدْرِي مَا أُمُّ الْكِتَابِ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ فَإِنَّهُ كِتَابٌ كَتَبَهُ اللَّهُ قَبْلَ أَنْ يَخْلُقَ السَّمَوَاتِ وَقَبْلَ أَنْ يَخْلُقَ الأَرْضَ فِيهِ إِنَّ فِرْعَوْنَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ وَفِيهِ : (تَبَّتْ يَدَا أَبِي لَهَبٍ وَتَبَّ ) قَالَ عَطَاءٌ فَلَقِيتُ الْوَلِيدَ بْنَ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ صَاحِبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْتُهُ مَا كَانَ وَصِيَّةُ أَبِيكَ عِنْدَ الْمَوْتِ قَالَ دَعَانِي أَبِي فَقَالَ لِي يَا بُنَىَّ اتَّقِ اللَّهَ وَاعْلَمْ أَنَّكَ لَنْ تَتَّقِيَ اللَّهَ حَتَّى تُؤْمِنَ بِاللَّهِ وَتُؤْمِنَ بِالْقَدَرِ كُلِّهِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ فَإِنْ مُتَّ عَلَى غَيْرِ هَذَا دَخَلْتَ النَّارَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ أَوَّلَ مَا خَلَقَ اللَّهُ الْقَلَمَ فَقَالَ اكْتُبْ . فَقَالَ مَا أَكْتُبُ قَالَ اكْتُبِ الْقَدَرَ مَا كَانَ وَمَا هُوَ كَائِنٌ إِلَى الأَبَدِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулвоҳид ибн Сулайм ривоят қилди, у деди: Маккага келдим ва Ато ибн Абу Робоҳни учратдим. Унга: «Эй Абу Муҳаммад, Басра аҳли тақдир ҳақида (нотўғри) гапиришяпти,» дедим. У: «Эй ўғилчам, Қуръан ўқийсанми?» деди. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Унда Зухруф (сурасини) ўқи,» деди. (Абдулвоҳид) деди: мен ўқидим: «Ҳо, Мим. Очиқ-равшан Китобга қасамки, Биз уни ақл юритишингиз учун араб тилидаги Қуръан қилдик. Албатта у Бизнинг ҳузуримиздаги Она Китобда — олий ва ҳикматлидир,» (Зухруф сураси, 1-4). Шунда у: «Она Китоб нима эканини биласанми?» деди. Мен: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедим. У: «У — Аллаҳ осмонларни яратишидан олдин ва ерни яратишидан олдин ёзган китобдир; унда: Фиръавн дўзах аҳлидандир (деб ёзилган), ва унда: «Абу Лаҳабнинг икки қўли ҳалок бўлди ва ўзи ҳам ҳалок бўлди» (Масад сураси, 1) (деб ёзилган),» деди. Ато деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаси Убода ибн Сомитнинг ўғли Валидни учратдим ва ундан: «Отанг вафот этаётганда васияти нима эди?» деб сўрадим. У деди: «Отам мени чақириб менга: «Эй ўғилчам, Аллаҳдан қўрқ ва билки, Аллаҳга имон келтириб, тақдирнинг ҳаммасига — яхшисига ҳам, ёмонига ҳам имон келтирмагунингча, Аллаҳдан ҳаққоний қўрқмайсан. Агар шундан бошқа (эътиқод) устида ўлсанг, дўзахга кирасан. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Албатта Аллаҳ биринчи яратган нарса Қалам бўлиб, У: «Ёз,» деди. (Қалам): «Нимани ёзай?» деди. У: «Бўлиб ўтган ва абадгача бўладиган тақдирни ёз,» деди,» деганларини эшитганман,» деди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўлдан ғарибдир.