Жаннат аҳлининг сифати

Jannat sifati kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي صِفَةِ أَهْلِ الْجَنَّةِ

حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَوَّلُ زُمْرَةٍ تَلِجُ الْجَنَّةَ صُورَتُهُمْ عَلَى صُورَةِ الْقَمَرِ لَيْلَةَ الْبَدْرِ لاَ يَبْصُقُونَ فِيهَا وَلاَ يَمْتَخِطُونَ وَلاَ يَتَغَوَّطُونَ آنِيَتُهُمْ فِيهَا الذَّهَبُ وَأَمْشَاطُهُمْ مِنَ الذَّهَبِ وَالْفِضَّةِ وَمَجَامِرُهُمْ مِنَ الأَلُوَّةِ وَرَشْحُهُمُ الْمِسْكُ وَلِكُلِّ وَاحِدٍ مِنْهُمْ زَوْجَتَانِ يُرَى مُخُّ سُوقِهِمَا مِنْ وَرَاءِ اللَّحْمِ مِنَ الْحُسْنِ لاَ اخْتِلاَفَ بَيْنَهُمْ وَلاَ تَبَاغُضَ قُلُوبُهُمْ قَلْبُ رَجُلٍ وَاحِدٍ يُسَبِّحُونَ اللَّهَ بُكْرَةً وَعَشِيًّا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَالأَلُوَّةُ هُوَ الْعُودُ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, у Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жаннатга кирадиган биринчи гуруҳнинг сурати тўлин ой суратидадир; улар у ерда на тупурадилар, на бурунларини қоқадилар, на ҳожат чиқарадилар. У ерда уларнинг идишлари олтиндан, тароқлари олтин ва кумушдан, исириқдонлари алувва (хушбўй удд)дан, терлари эса мискдир. Уларнинг ҳар бири учун иккита жуфт (хотин) бўлади; (хотинларнинг) гўзаллигидан болдирининг илиги гўшти ортидан кўриниб туради. Улар орасида на ихтилоф, на ўзаро адоват бўлади; қалблари битта одамнинг қалбидек (ягона)дир; улар Аллаҳни эртаю кеч тасбеҳ қиладилар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир. Алувва эса удд (хушбўй дарахт)дир.

حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ عَامِرِ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لَوْ أَنَّ مَا يُقِلُّ ظُفُرٌ مِمَّا فِي الْجَنَّةِ بَدَا لَتَزَخْرَفَتْ لَهُ مَا بَيْنَ خَوَافِقِ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَلَوْ أَنَّ رَجُلاً مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ اطَّلَعَ فَبَدَا أَسَاوِرُهُ لَطَمَسَ ضَوْءَ الشَّمْسِ كَمَا تَطْمِسُ الشَّمْسُ ضَوْءَ النُّجُومِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ بِهَذَا الإِسْنَادِ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ لَهِيعَةَ ‏.‏ وَقَدْ رَوَى يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ وَقَالَ عَنْ عُمَرَ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Ибн Лаҳиъа хабар берди, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Довуд ибн Омир ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан, у отасидан, у бобосидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Агар жаннатдаги нарсалардан тирноқ эгаси (жуда оз) миқдори намоён бўлса, у осмонлар ва ернинг четлари орасидаги (ҳамма нарсани) зийнатлаб юборар эди. Агар жаннат аҳлидан бир киши мўраласа-ю, унинг билагузуклари кўринса, қуёш юлдузларнинг нурини ўчиргани каби, у қуёшнинг нурини ўчириб юборар эди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; биз уни шу иснод билан фақат Ибн Лаҳиъанинг ҳадиси орқалигина биламиз. Яҳё ибн Айюб бу ҳадисни Язид ибн Абу Ҳабибдан ривоят қилган ва: «Умар ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан,» деган.