Жаҳаннам тубининг таърифи

Jahannam sifati kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي صِفَةِ قَعْرِ جَهَنَّمَ ‏

حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ الْجُعْفِيُّ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ عِيَاضٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنِ الْحَسَنِ، قَالَ قَالَ عُتْبَةُ بْنُ غَزْوَانَ عَلَى مِنْبَرِنَا هَذَا مِنْبَرِ الْبَصْرَةِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِنَّ الصَّخْرَةَ الْعَظِيمَةَ لَتُلْقَى مِنْ شَفِيرِ جَهَنَّمَ فَتَهْوِي فِيهَا سَبْعِينَ عَامًا وَمَا تُفْضِي إِلَى قَرَارِهَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَكَانَ عُمَرُ يَقُولُ أَكْثِرُوا ذِكْرَ النَّارِ فَإِنَّ حَرَّهَا شَدِيدٌ وَإِنَّ قَعْرَهَا بَعِيدٌ وَإِنَّ مَقَامِعَهَا حَدِيدٌ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى لاَ نَعْرِفُ لِلْحَسَنِ سَمَاعًا مِنْ عُتْبَةَ بْنِ غَزْوَانَ وَإِنَّمَا قَدِمَ عُتْبَةُ بْنُ غَزْوَانَ الْبَصْرَةَ فِي زَمَنِ عُمَرَ وَوُلِدَ الْحَسَنُ لِسَنَتَيْنِ بَقِيَتَا مِنْ خِلاَفَةِ عُمَرَ ‏.‏

Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Алий ал-Жуъфий ривоят қилди, у Фузайл ибн Иёздан, у Ҳишомдан, у ал-Ҳасандан (ривоят қилди), у деди: Утба ибн Ғазвон бизнинг шу минбаримизда — Басра минбарида — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) дедики, у: «Албатта катта бир қоя жаҳаннамнинг четидан ташланса, у (қоя) унинг ичига етмиш йил қулади, лекин тубига етмайди,» дедилар. (ал-Ҳасан) деди: Умар дердики: «Дўзахни кўп эсланг, чунки унинг иссиғи қаттиқ, туби узоқ ва тўқмоқлари темирдандир.» Абу Исо (Термизий) деди: биз ал-Ҳасаннинг Утба ибн Ғазвондан (бевосита) эшитганлигини билмаймиз. Утба ибн Ғазвон Басрага Умар замонида келган эди, ал-Ҳасан эса Умарнинг халифалигидан икки йил қолганда туғилган.

حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، عَنِ ابْنِ لَهِيعَةَ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الصَّعُودُ جَبَلٌ مِنْ نَارٍ يُتَصَعَّدُ فِيهِ الْكَافِرُ سَبْعِينَ خَرِيفًا وَيَهْوِي فِيهِ كَذَلِكَ أَبَدًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ لَهِيعَةَ ‏.‏

Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга ал-Ҳасан ибн Мусо ривоят қилди, у ибн Лаҳиъадан, у Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Ас-Саъуд — бу дўзахдаги оловдан бўлган бир тоғдир, кофир унга етмиш куз (йил) (машаққат билан) чиқади ва худди шундай унга (қайтиб) қулайди, абадий (шундай давом этади),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни марфуъ тарзда фақат ибн Лаҳиъанинг ҳадисидан биламиз.