حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، عَنِ ابْنِ لَهِيعَةَ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الصَّعُودُ جَبَلٌ مِنْ نَارٍ يُتَصَعَّدُ فِيهِ الْكَافِرُ سَبْعِينَ خَرِيفًا وَيَهْوِي فِيهِ كَذَلِكَ أَبَدًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ لَهِيعَةَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга ал-Ҳасан ибн Мусо ривоят қилди, у ибн Лаҳиъадан, у Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Ас-Саъуд — бу дўзахдаги оловдан бўлган бир тоғдир, кофир унга етмиш куз (йил) (машаққат билан) чиқади ва худди шундай унга (қайтиб) қулайди, абадий (шундай давом этади),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни марфуъ тарзда фақат ибн Лаҳиъанинг ҳадисидан биламиз.