حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ خَالِدٍ الْكَاهِلِيِّ، عَنْ شَقِيقِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُؤْتَى بِجَهَنَّمَ يَوْمَئِذٍ لَهَا سَبْعُونَ أَلْفَ زِمَامٍ مَعَ كُلِّ زِمَامٍ سَبْعُونَ أَلْفَ مَلَكٍ يَجُرُّونَهَا " . قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَالثَّوْرِيُّ لاَ يَرْفَعُهُ . حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ خَالِدٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Умар ибн Ҳафс ибн Ғиёс хабар берди, бизга отам ривоят қилди, у ал-Ало ибн Холид ал-Коҳилийдан, у Шақиқ ибн Саламадан, у Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўша куни (қиёматда) Жаҳаннам келтирилади, унинг етмиш минг жилови бўлиб, ҳар бир жилов билан бирга уни тортиб келадиган етмиш минг фаришта бўлади,» дедилар. Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон деди: Ас-Саврий буни марфуъ қилмайди. Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Амр Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, у Суфёндан, у ал-Ало ибн Холиддан шу иснод билан шунга ўхшашини (ривоят қилди) ва уни марфуъ қилмади.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاوِيَةَ الْجُمَحِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُسْلِمٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَخْرُجُ عُنُقٌ مِنَ النَّارِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ لَهُ عَيْنَانِ تُبْصِرَانِ وَأُذُنَانِ تَسْمَعَانِ وَلِسَانٌ يَنْطِقُ يَقُولُ إِنِّي وُكِّلْتُ بِثَلاَثَةٍ بِكُلِّ جَبَّارٍ عَنِيدٍ وَبِكُلِّ مَنْ دَعَا مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَبِالْمُصَوِّرِينَ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ عَطِيَّةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا وَرَوَى أَشْعَثُ بْنُ سَوَّارٍ عَنْ عَطِيَّةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Муовия ал-Жумаҳий ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Муслим ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қиёмат куни дўзахдан бир бўйин (чўзилиб) чиқади, унинг кўрадиган иккита кўзи, эшитадиган иккита қулоғи ва сўзлайдиган тили бордир. У: «Мен уч (тоифа)га вакил қилиндим: ҳар бир ўжар зўравонга, Аллаҳ билан бирга бошқа илоҳга ибодат қилган ҳар бир кишига ва сурат чизувчиларга,» дейди,» дедилар. Бу бобда Абу Саиддан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир. Уни баъзилар ал-Аъмашдан, у Атийядан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилган; Ашъас ибн Саввор ҳам Атийядан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини ривоят қилган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ الْجُعْفِيُّ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ عِيَاضٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنِ الْحَسَنِ، قَالَ قَالَ عُتْبَةُ بْنُ غَزْوَانَ عَلَى مِنْبَرِنَا هَذَا مِنْبَرِ الْبَصْرَةِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الصَّخْرَةَ الْعَظِيمَةَ لَتُلْقَى مِنْ شَفِيرِ جَهَنَّمَ فَتَهْوِي فِيهَا سَبْعِينَ عَامًا وَمَا تُفْضِي إِلَى قَرَارِهَا " . قَالَ وَكَانَ عُمَرُ يَقُولُ أَكْثِرُوا ذِكْرَ النَّارِ فَإِنَّ حَرَّهَا شَدِيدٌ وَإِنَّ قَعْرَهَا بَعِيدٌ وَإِنَّ مَقَامِعَهَا حَدِيدٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى لاَ نَعْرِفُ لِلْحَسَنِ سَمَاعًا مِنْ عُتْبَةَ بْنِ غَزْوَانَ وَإِنَّمَا قَدِمَ عُتْبَةُ بْنُ غَزْوَانَ الْبَصْرَةَ فِي زَمَنِ عُمَرَ وَوُلِدَ الْحَسَنُ لِسَنَتَيْنِ بَقِيَتَا مِنْ خِلاَفَةِ عُمَرَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Алий ал-Жуъфий ривоят қилди, у Фузайл ибн Иёздан, у Ҳишомдан, у ал-Ҳасандан (ривоят қилди), у деди: Утба ибн Ғазвон бизнинг шу минбаримизда — Басра минбарида — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) дедики, у: «Албатта катта бир қоя жаҳаннамнинг четидан ташланса, у (қоя) унинг ичига етмиш йил қулади, лекин тубига етмайди,» дедилар. (ал-Ҳасан) деди: Умар дердики: «Дўзахни кўп эсланг, чунки унинг иссиғи қаттиқ, туби узоқ ва тўқмоқлари темирдандир.» Абу Исо (Термизий) деди: биз ал-Ҳасаннинг Утба ибн Ғазвондан (бевосита) эшитганлигини билмаймиз. Утба ибн Ғазвон Басрага Умар замонида келган эди, ал-Ҳасан эса Умарнинг халифалигидан икки йил қолганда туғилган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، عَنِ ابْنِ لَهِيعَةَ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الصَّعُودُ جَبَلٌ مِنْ نَارٍ يُتَصَعَّدُ فِيهِ الْكَافِرُ سَبْعِينَ خَرِيفًا وَيَهْوِي فِيهِ كَذَلِكَ أَبَدًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ لَهِيعَةَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга ал-Ҳасан ибн Мусо ривоят қилди, у ибн Лаҳиъадан, у Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Ас-Саъуд — бу дўзахдаги оловдан бўлган бир тоғдир, кофир унга етмиш куз (йил) (машаққат билан) чиқади ва худди шундай унга (қайтиб) қулайди, абадий (шундай давом этади),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни марфуъ тарзда фақат ибн Лаҳиъанинг ҳадисидан биламиз.
حَدَّثَنَا عَبَّاسٌ الدُّورِيُّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا شَيْبَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ غِلَظَ جِلْدِ الْكَافِرِ اثْنَانِ وَأَرْبَعُونَ ذِرَاعًا وَإِنَّ ضِرْسَهُ مِثْلُ أُحُدٍ وَإِنَّ مَجْلِسَهُ مِنْ جَهَنَّمَ كَمَا بَيْنَ مَكَّةَ وَالْمَدِينَةِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ الأَعْمَشِ .
Бизга Аббос ад-Дурий ривоят қилди, бизга Убайдуллоҳ ибн Мусо ривоят қилди, бизга Шайбон хабар берди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Албатта кофирнинг терисининг қалинлиги қирқ икки тирсакдир, унинг озеқ тиши Уҳуд (тоғи) кабидир ва унинг дўзахдаги ўтирадиган жойи Макка билан Мадина орасидаги (масофа) кабидир,» дедилар. Бу ҳадис ал-Аъмашнинг ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنِي جَدِّي، مُحَمَّدُ بْنُ عَمَّارٍ وَصَالِحٌ مَوْلَى التَّوْأَمَةِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ضِرْسُ الْكَافِرِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِثْلُ أُحُدٍ وَفَخِذُهُ مِثْلُ الْبَيْضَاءِ وَمَقْعَدُهُ مِنَ النَّارِ مَسِيرَةَ ثَلاَثٍ مِثْلُ الرَّبَذَةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . " وَمِثْلُ الرَّبَذَةِ " كَمَا بَيْنَ الْمَدِينَةِ وَالرَّبَذَةِ . وَالْبَيْضَاءُ جَبَلٌ مِثْلُ أُحُدٍ .
Бизга Алий ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Аммор хабар берди, менга бобом Муҳаммад ибн Аммор ва Солиҳ (мавло ат-Тавъама) ривоят қилиб, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қиёмат куни кофирнинг озеқ тиши Уҳуд (тоғи) каби, сони ал-Байзо (тоғи) каби ва унинг дўзахдаги ўтирадиган жойи ар-Рабаза каби уч (кунлик) масофадир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. «Ар-Рабаза каби» дегани — Мадина билан ар-Рабаза орасидаги (масофа) кабидир. Ал-Байзо эса Уҳуд каби бир тоғдир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا مُصْعَبُ بْنُ الْمِقْدَامِ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ غَزْوَانَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رَفَعَهُ قَالَ " ضِرْسُ الْكَافِرِ مِثْلُ أُحُدٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَأَبُو حَازِمٍ هُوَ الأَشْجَعِيُّ اسْمُهُ سَلْمَانُ مَوْلَى عَزَّةَ الأَشْجَعِيَّةِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Мусъаб ибн ал-Миқдом ривоят қилди, у Фузайл ибн Ғазвондан, у Абу Ҳозимдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан марфуъ қилиб (ривоят қилди), у: «Кофирнинг озеқ тиши Уҳуд (тоғи) кабидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Абу Ҳозим — у ал-Ашжаъийдир, исми Салмон, Азза ал-Ашжаъиянинг мавлосидир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي الْمُخَارِقِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْكَافِرَ لَيُسْحَبُ لِسَانُهُ الْفَرْسَخَ وَالْفَرْسَخَيْنِ يَتَوَطَّؤُهُ النَّاسُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَالْفَضْلُ بْنُ يَزِيدَ هُوَ كُوفِيٌّ قَدْ رَوَى عَنْهُ غَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ وَأَبُو الْمُخَارِقِ لَيْسَ بِمَعْرُوفٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Али ибн Мушир, ал-Фазл ибн Язиддан, у Абул-Мухориқдан, у Ибн Умардан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, кофирнинг тили бир фарсах ёки икки фарсах (масофага) судралади, одамлар уни (оёқ ости қилиб) босиб ўтадилар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдан биламиз. ал-Фазл ибн Язид куфалик бўлиб, ундан имомлардан бир нечтаси ривоят қилган, Абул-Мухориқ эса (яхши) маълум эмас.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْلِهِ: (كَالْمُهْلِ ) قَالَ " كَعَكَرِ الزَّيْتِ فَإِذَا قَرَّبَهُ إِلَى وَجْهِهِ سَقَطَتْ فَرْوَةُ وَجْهِهِ فِيهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ بْنِ سَعْدٍ . وَرِشْدِينُ قَدْ تُكُلِّمَ فِيهِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Ришдин ибн Саъд, Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У Аллаҳнинг «кал-муҳл» (эритилган маъдандек) (деган) сўзи ҳақида: «(У) зайтун мойининг қуйқасидек бўлиб, қачон уни (кофир) юзига яқинлаштирса, юзининг териси унга тўкилиб тушади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат Ришдин ибн Саъд ҳадисидан биламиз. Ришдин эса ёдлаш қуввати борасида танқид қилинган.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي السَّمْحِ، عَنِ ابْنِ حُجَيْرَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْحَمِيمَ لَيُصَبُّ عَلَى رُءُوسِهِمْ فَيَنْفُذُ الْحَمِيمُ حَتَّى يَخْلُصَ إِلَى جَوْفِهِ فَيَسْلِتَ مَا فِي جَوْفِهِ حَتَّى يَمْرُقَ مِنْ قَدَمَيْهِ وَهُوَ الصَّهْرُ ثُمَّ يُعَادُ كَمَا كَانَ " . وَسَعِيدُ بْنُ يَزِيدَ يُكْنَى أَبَا شُجَاعٍ وَهُوَ مِصْرِيٌّ وَقَدْ رَوَى عَنْهُ اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَابْنُ حُجَيْرَةَ هُوَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ حُجَيْرَةَ الْمِصْرِيُّ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Саид ибн Язид хабар берди, Абус-Самҳдан, у Ибн Ҳужайрадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Албатта, қайноқ сув уларнинг бошларига қуйилади, қайноқ сув (баданидан) ўтиб, ич-ичигача кириб боради ва ичидаги нарсаларни сидириб чиқаради, ҳатто у (сидирилган нарса) оёқларидан ташқарига чиқиб кетади — бу (Қуръонда зикр қилинган) «ас-саҳр» (эритиш) дир. Сўнг у қандай бўлса, яна шундай ҳолатга қайтарилади,» дедилар. Саид ибн Язиднинг куняси Абу Шужўдир, у мисрлик бўлиб, ундан ал-Лайс ибн Саъд ривоят қилган. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Ибн Ҳужайра эса Абдураҳмон ибн Ҳужайра ал-Мисрийдир.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا صَفْوَانُ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْلِهِ: (يُسْقَى مِنْ مَاءٍ صَدِيدٍ * يَتَجَرَّعُهُ ) قَالَ " يُقَرَّبُ إِلَى فِيهِ فَيَكْرَهُهُ فَإِذَا أُدْنِيَ مِنْهُ شَوَى وَجْهَهُ وَوَقَعَتْ فَرْوَةُ رَأْسِهِ فَإِذَا شَرِبَهُ قَطَّعَ أَمْعَاءَهُ حَتَّى يَخْرُجَ مِنْ دُبُرِهِ يَقُولُ اللَّهُ: (وَسُقُوا مَاءً حَمِيمًا فَقَطَّعَ أَمْعَاءَهُمْ ) وَيَقُولُ: (وَإِنْ يَسْتَغِيثُوا يُغَاثُوا بِمَاءٍ كَالْمُهْلِ يَشْوِي الْوُجُوهَ بِئْسَ الشَّرَابُ ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَهَكَذَا قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ وَلاَ نَعْرِفُ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ بُسْرٍ إِلاَّ فِي هَذَا الْحَدِيثِ وَقَدْ رَوَى صَفْوَانُ بْنُ عَمْرٍو عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ صَاحِبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم غَيْرَ هَذَا الْحَدِيثِ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُسْرٍ لَهُ أَخٌ قَدْ سَمِعَ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَأُخْتُهُ قَدْ سَمِعَتْ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ بُسْرٍ الَّذِي رَوَى عَنْهُ صَفْوَانُ بْنُ عَمْرٍو حَدِيثَ أَبِي أُمَامَةَ لَعَلَّهُ أَنْ يَكُونَ أَخَا عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Сафвон ибн Амр хабар берди, Убайдуллоҳ ибн Бусрдан, у Абу Умомадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У Аллаҳнинг «(У) йирингли сувдан ичирилади, уни (қийналиб) ютади» (деган) сўзи ҳақида: «(У сув) оғзига яқинлаштирилади, у уни ёқтирмайди, қачон унга яқин келтирилса, юзини куйдиради ва бош териси тўкилиб тушади. Қачон уни ичса, ичакларини тилиб юборади, ҳатто (у сув) орқасидан чиқиб кетади. Аллаҳ: «Ва уларга қайноқ сув ичирилдики, у уларнинг ичакларини тилиб юборди,» (Муҳаммад сураси, 15) дейди ва: «Агар улар (сувдан) мадад сўрасалар, эритилган маъдандек, юзларни куйдирадиган сув билан мадад берилади. Нақадар ёмон ичимлик (у)!» (Каҳф сураси, 29) дейди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Муҳаммад ибн Исмоил ҳам Убайдуллоҳ ибн Бусрдан шундай (ривоят) қилган, биз Убайдуллоҳ ибн Бусрни фақат шу ҳадисда биламиз. Сафвон ибн Амр Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаси Абдуллоҳ ибн Бусрдан бошқа ҳадис ҳам ривоят қилган. Абдуллоҳ ибн Бусрнинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган акаси бор эди, опаси ҳам Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган эди. Сафвон ибн Амр Абу Умома ҳадисини ундан ривоят қилган Убайдуллоҳ ибн Буср, эҳтимол, Абдуллоҳ ибн Бусрнинг акаси бўлса керак.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ: (كَالْمُهْلِ ) كَعَكَرِ الزَّيْتِ فَإِذَا قُرِّبَ إِلَيْهِ سَقَطَتْ فَرْوَةُ وَجْهِهِ فِيهِ " . وَبِهَذَا الإِسْنَادِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لِسُرَادِقِ النَّارِ أَرْبَعَةُ جُدُرٍ كِثَفُ كُلِّ جِدَارٍ مِثْلُ مَسِيرَةِ أَرْبَعِينَ سَنَةً " . وَبِهَذَا الإِسْنَادِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَوْ أَنَّ دَلْوًا مِنْ غَسَّاقٍ يُهَرَاقُ فِي الدُّنْيَا لأَنْتَنَ أَهْلُ الدُّنْيَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ بْنِ سَعْدٍ وَفِي رِشْدِينَ مَقَالٌ وَقَدْ تُكُلِّمَ فِيهِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ . وَمَعْنَى قَوْلِهِ " كِثَفُ كُلِّ جِدَارٍ " يَعْنِي غِلَظَهُ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Ришдин ибн Саъд хабар берди, менга Амр ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «кал-муҳл» (эритилган маъдандек): «(У) зайтун мойининг қуйқасидек бўлиб, қачон унга яқин келтирилса, юзининг териси унга тўкилиб тушади,» дедилар. Ва шу иснод билан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиндики), У: «Дўзахнинг чодирининг тўртта девори бор, ҳар бир деворнинг қалинлиги қирқ йиллик йўл (масофаси)дек,» дедилар. Ва шу иснод билан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиндики), У: «Агар дўзах аҳлининг йиринли-йирингли сувидан (ғассоқ) бир челаги дунёда тўкилса, дунё аҳлини бадбўй қилиб юборарди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат Ришдин ибн Саъд ҳадисидан биламиз, Ришдин ҳақида (танқидий) гап бор ва у ёдлаш қуввати борасида танқид қилинган. «Ҳар бир деворнинг кисафи» деган сўзининг маъноси — унинг қалинлигидир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ هَذِهِ الآيَةَ: (اتَّقُوا اللَّهَ حَقَّ تُقَاتِهِ وَلاَ تَمُوتُنَّ إِلاَّ وَأَنْتُمْ مُسْلِمُونَ ) قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ أَنَّ قَطْرَةً مِنَ الزَّقُّومِ قُطِرَتْ فِي دَارِ الدُّنْيَا لأَفْسَدَتْ عَلَى أَهْلِ الدُّنْيَا مَعَايِشَهُمْ فَكَيْفَ بِمَنْ يَكُونُ طَعَامَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба хабар берди, ал-Аъмашдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бу оятни: «Аллаҳдан, Унга лойиқ тақво билан қўрқинглар ва фақат мусулмон бўлган ҳолингиздагина ўлинглар,» (Оли Имрон сураси, 102) (деб) ўқидилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар заққумдан бир томчи дунё манзилида томизилса, у дунё аҳлининг тирикчилигини бузиб юборарди. Бас, у (заққум) таоми бўлган кимсанинг ҳоли қандай бўлар экан?» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا عَاصِمُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا قُطْبَةُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شِمْرِ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُلْقَى عَلَى أَهْلِ النَّارِ الْجُوعُ فَيَعْدِلُ مَا هُمْ فِيهِ مِنَ الْعَذَابِ فَيَسْتَغِيثُونَ فَيُغَاثُونَ بِطَعَامٍ مِنْ ضَرِيعٍ لاَ يُسْمِنُ وَلاَ يُغْنِي مِنْ جُوعٍ فَيَسْتَغِيثُونَ بِالطَّعَامِ فَيُغَاثُونَ بِطَعَامٍ ذِي غُصَّةٍ فَيَذْكُرُونَ أَنَّهُمْ كَانُوا يُجِيزُونَ الْغُصَصَ فِي الدُّنْيَا بِالشَّرَابِ فَيَسْتَغِيثُونَ بِالشَّرَابِ فَيُرْفَعُ إِلَيْهِمُ الْحَمِيمُ بِكَلاَلِيبِ الْحَدِيدِ فَإِذَا دَنَتْ مِنْ وُجُوهِهِمْ شَوَتْ وُجُوهَهُمْ فَإِذَا دَخَلَتْ بُطُونَهُمْ قَطَّعَتْ مَا فِي بُطُونِهِمْ فَيَقُولُونَ ادْعُوا خَزَنَةَ جَهَنَّمَ فَيَقُولُونَ أَلَمْ تَكُ تَأْتِيكُمْ رُسُلُكُمْ بِالْبَيِّنَاتِ قَالُوا بَلَى . قَالُوا فَادْعُوا وَمَا دُعَاءُ الْكَافِرِينَ إِلاَّ فِي ضَلاَلٍ . قَالَ فَيَقُولُونَ ادْعُوا مَالِكًا فَيَقُولُونَ: (يَا مَالِكُ لِيَقْضِ عَلَيْنَا رَبُّكَ ) قَالَ فَيُجِيبُهُمْ: (إِنَّكُمْ مَاكِثُونَ ) " . قَالَ الأَعْمَشُ نُبِّئْتُ أَنَّ بَيْنَ دُعَائِهِمْ وَبَيْنَ إِجَابَةِ مَالِكٍ إِيَّاهُمْ أَلْفَ عَامٍ . قَالَ " فَيَقُولُونَ ادْعُوا رَبَّكُمْ فَلاَ أَحَدَ خَيْرٌ مِنْ رَبِّكُمْ فَيَقُولُونَ: (رَبَّنَا غَلَبَتْ عَلَيْنَا شِقْوَتُنَا وَكُنَّا قَوْمًا ضَالِّينَ * رَبَّنَا أَخْرِجْنَا مِنْهَا فَإِنْ عُدْنَا فَإِنَّا ظَالِمُونَ ) قَالَ فَيُجِيبُهُمْ: (اخْسَؤُوا فِيهَا وَلاَ تُكَلِّمُونِ ) قَالَ فَعِنْدَ ذَلِكَ يَئِسُوا مِنْ كُلِّ خَيْرٍ وَعِنْدَ ذَلِكَ يَأْخُذُونَ فِي الزَّفِيرِ وَالْحَسْرَةِ وَالْوَيْلِ " . قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَالنَّاسُ لاَ يَرْفَعُونَ هَذَا الْحَدِيثَ . قَالَ أَبُو عِيسَى إِنَّمَا نَعْرِفُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ شِمْرِ بْنِ عَطِيَّةَ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ قَوْلَهُ وَلَيْسَ بِمَرْفُوعٍ . وَقُطْبَةُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ هُوَ ثِقَةٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абдураҳмон ривоят қилди, бизга Осим ибн Юсуф хабар берди, бизга Қутба ибн Абдулазиз ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Шимр ибн Атийядан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Уммуд-Дардодан, у Абуд-Дардодан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Дўзах аҳлига очлик ташланади, шундай қадарки, у ўзлари ичида бўлган азобга тенг бўлади. Бас, улар мадад сўрайдилар ва уларга зариъдан (аччиқ тиканли ўсимликдан) таом билан мадад бериладики, у на семиртиради, на очликдан қутқаради. Сўнг улар яна таом сўрайдилар ва уларга бўғизга тиқиладиган таом билан мадад берилади. Шунда улар дунёда томоққа тиқилган нарсани ичимлик билан ўтказиб юборганларини эслайдилар. Бас, улар ичимлик сўрайдилар ва уларга темир илгаклар билан қайноқ сув кўтариб келтирилади. Қачон у юзларига яқинлашса, юзларини куйдиради, қачон қоринларига кирса, қоринларидаги нарсаларни тилиб юборади. Шунда улар: «Жаҳаннам қоровулларини чақиринглар,» дейдилар. Улар (қоровуллар): «Сизларга пайғамбарларингиз равшан далиллар билан келмаганмиди?» дейдилар. Улар: «Ҳа, (келган эдилар),» дейдилар. (Қоровуллар): «Ундай бўлса, ўзларингиз дуо қилаверинглар, кофирларнинг дуоси фақат беҳуда (зое) бўлади,» дейдилар,» дедилар. У (Расулуллаҳ) дедилар: «Шунда улар: «Моликни чақиринглар,» дейдилар ва: «Эй Молик, Роббинг бизнинг устимиздан (ҳукм чиқариб жонимизни) олиб қўя қолсин!» (Зухруф сураси, 77) дейдилар. У (Молик) уларга: «Албатта, сизлар (шу ерда) қолувчидирсизлар,» (Зухруф сураси, 77) деб жавоб беради,» дедилар. ал-Аъмаш деди: менга хабар берилдики, уларнинг дуоси билан Моликнинг уларга жавоб бериши орасида минг йил (вақт) бор. У (Расулуллаҳ) дедилар: «Шунда улар: «Роббингизни чақиринглар, Роббингиздан кўра яхшироқ ҳеч ким йўқ,» дейдилар ва: «Роббимиз, бадбахтлигимиз устимиздан ғолиб келди ва биз адашган қавм эдик. Роббимиз, бизни ундан чиқаргин, агар (яна гуноҳга) қайтсак, албатта биз золимлардандирмиз,» (Муъминун сураси, 106-107) дейдилар. У (Робб) уларга: «Унда хор бўлиб (дўзахда) қолинглар ва Менга гапирманглар!» (Муъминун сураси, 108) деб жавоб беради,» дедилар. У (Расулуллаҳ) дедилар: «Мана шунда улар ҳар қандай яхшиликдан умидларини узадилар ва мана шунда нола, ҳасрат ва вой-войлаш билан банд бўладилар.» Абдуллоҳ ибн Абдураҳмон деди: одамлар бу ҳадисни марфуъ (Пайғамбарга кўтарилган) қилиб ривоят қилмайдилар. Абу Исо (Термизий) деди: биз бу ҳадисни ал-Аъмашдан, у Шимр ибн Атийядан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Уммуд-Дардодан, у Абуд-Дардодан, унинг сўзи (сифатида) биламиз, у марфуъ эмас. Қутба ибн Абдулазиз эса ҳадис аҳли наздида ишончли (сиқа)дир.
حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَزِيدَ أَبِي شُجَاعٍ، عَنْ أَبِي السَّمْحِ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ: (وَهُمْ فِيهَا كَالِحُونَ) قَالَ " تَشْوِيهِ النَّارُ فَتَقَلَّصُ شَفَتُهُ الْعُلْيَا حَتَّى تَبْلُغَ وَسَطَ رَأْسِهِ وَتَسْتَرْخِي شَفَتُهُ السُّفْلَى حَتَّى تَضْرِبَ سُرَّتَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَأَبُو الْهَيْثَمِ اسْمُهُ سُلَيْمَانُ بْنُ عَمْرِو بْنِ عَبْدٍ الْعُتْوَارِيُّ وَكَانَ يَتِيمًا فِي حِجْرِ أَبِي سَعِيدٍ .
Бизга Сувайд ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Саид ибн Язид Абу Шужўдан, у Абус-Самҳдан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Ва улар у ерда (юзлари) буишган ҳолда бўладилар,» (Муъминун сураси, 104) (ояти ҳақида): «Олов уни куйдиради, шунда унинг устки лаби бошининг ўртасига етгунча қисқаради ва остки лаби киндигига уриладиган даражада осилиб тушади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Абул-Ҳайсамнинг исми Сулаймон ибн Амр ибн Абд ал-Утворий бўлиб, у Абу Саиднинг қарамоғида етим эди.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي السَّمْحِ، عَنْ عِيسَى بْنِ هِلاَلٍ الصَّدَفِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِي، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ أَنَّ رُصَاصَةً مِثْلَ هَذِهِ وَأَشَارَ إِلَى مِثْلِ الْجُمْجُمَةِ أُرْسِلَتْ مِنَ السَّمَاءِ إِلَى الأَرْضِ وَهِيَ مَسِيرَةُ خَمْسِمِائَةِ سَنَةٍ لَبَلَغَتِ الأَرْضَ قَبْلَ اللَّيْلِ وَلَوْ أَنَّهَا أُرْسِلَتْ مِنْ رَأْسِ السِّلْسِلَةِ لَصَارَتْ أَرْبَعِينَ خَرِيفًا اللَّيْلَ وَالنَّهَارَ قَبْلَ أَنْ تَبْلُغَ أَصْلَهَا أَوْ قَعْرَهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ إِسْنَادُهُ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَسَعِيدُ بْنُ يَزِيدَ هُوَ مِصْرِيٌّ وَقَدْ رَوَى عَنْهُ اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ хабар берди, бизга Саид ибн Язид хабар берди, Абус-Самҳдан, у Исо ибн Ҳилол ас-Садафийдан, у Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Осдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар шунга ўхшаш бир қўрғошин (парчаси) — у бош чаноғидек (нарсага) ишора қилди — осмондан ерга ташланса — у (осмон билан ер ораси) беш юз йиллик йўл (масофаси) бўлса-да — кечагача ерга етиб келарди. Ва агар у (дўзах) занжирининг бошидан ташланса, аслига ёки тубига етгунча кечаю кундуз қирқ йил (йўл) босарди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди ҳасан саҳиҳдир. Саид ибн Язид мисрлик бўлиб, ундан ал-Лайс ибн Саъд ва имомлардан бир нечтаси ривоят қилган.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نَارُكُمْ هَذِهِ الَّتِي يُوقِدُ بَنُو آدَمَ جُزْءٌ وَاحِدٌ مِنْ سَبْعِينَ جُزءًا مِنْ حَرِّ جَهَنَّمَ " . قَالُوا وَاللَّهِ إِنْ كَانَتْ لَكَافِيَةً يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " فَإِنَّهَا فُضِّلَتْ بِتِسْعَةٍ وَسِتِّينَ جُزْءًا كُلُّهُنَّ مِثْلُ حَرِّهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهَمَّامُ بْنُ مُنَبِّهٍ هُوَ أَخُو وَهْبِ بْنِ مُنَبِّهٍ وَقَدْ رَوَى عَنْهُ وَهْبٌ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Бу — Одам болалари ёқадиган оловингиз жаҳаннам иссиғининг етмишдан бир қисмидир,» дедилар. Улар (саҳобалар): «Аллаҳга қасамки, агар шунинг ўзи (ҳам азоб учун) етарли бўлар эди, эй Аллаҳнинг Расули,» дедилар. У: «Албатта, у (жаҳаннам олови) олтмиш тўққиз қисмга ортиқ қилинган, уларнинг ҳар бири шунинг иссиғидек (кучли)дир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Ҳаммом ибн Мунаббиҳ Ваҳб ибн Мунаббиҳнинг акаси бўлиб, Ваҳб ундан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نَارُكُمْ هَذِهِ جُزْءٌ مِنْ سَبْعِينَ جُزْءًا مِنْ نَارِ جَهَنَّمَ لِكُلِّ جُزْءٍ مِنْهَا حَرُّهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي سَعِيدٍ .
Бизга ал-Аббос ибн Муҳаммад ад-Дурий ривоят қилди, бизга Убайдуллоҳ ибн Мусо ривоят қилди, бизга Шайбон ривоят қилди, Фиросдан, у Атийядан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Бу оловингиз жаҳаннам оловининг етмишдан бир қисмидир, унинг ҳар бир қисмида шунинг (бутун) иссиғи бордир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Абу Саид ҳадисидан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ عَاصِمٍ، هُوَ ابْنُ بَهْدَلَةَ عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُوقِدَ عَلَى النَّارِ أَلْفَ سَنَةٍ حَتَّى احْمَرَّتْ ثُمَّ أُوقِدَ عَلَيْهَا أَلْفَ سَنَةٍ حَتَّى ابْيَضَّتْ ثُمَّ أُوقِدَ عَلَيْهَا أَلْفَ سَنَةٍ حَتَّى اسْوَدَّتْ فَهِيَ سَوْدَاءُ مُظْلِمَةٌ " . حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ شَرِيكٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، أَوْ رَجُلٍ آخَرَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، نَحْوَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ فِي هَذَا مَوْقُوفٌ أَصَحُّ وَلاَ أَعْلَمُ أَحَدًا رَفَعَهُ غَيْرَ يَحْيَى بْنِ أَبِي بُكَيْرٍ عَنْ شَرِيكٍ .
Бизга Аббос ибн Муҳаммад ад-Дурий ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Абу Букайр ривоят қилди, бизга Шарик ривоят қилди, Осимдан — у Ибн Баҳдаладир — у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Олов минг йил давомида ёқилиб, қизаргунча (қиздирилди), сўнг минг йил давомида ёқилиб, оқаргунча (қиздирилди), сўнг минг йил давомида ёқилиб, қорайди. Бас, у қоп-қора, зулматдир,» дедилар. Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Шарикдан, у Осимдан, у Абу Солиҳдан ёки бошқа бир кишидан, у Абу Ҳурайрадан шунга ўхшаш (ривоят қилди), лекин уни марфуъ қилмади. Абу Исо (Термизий) деди: бу борада Абу Ҳурайранинг ҳадиси мавқуф (саҳобада тўхтаган) бўлгани саҳиҳроқдир. Шарикдан Яҳё ибн Абу Букайрдан бошқа ҳеч ким уни марфуъ қилганини билмайман.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُمَرَ بْنِ الْوَلِيدِ الْكِنْدِيُّ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا الْمُفَضَّلُ بْنُ صَالِحٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اشْتَكَتِ النَّارُ إِلَى رَبِّهَا وَقَالَتْ أَكَلَ بَعْضِي بَعْضًا فَجَعَلَ لَهَا نَفَسَيْنِ نَفَسًا فِي الشِّتَاءِ وَنَفَسًا فِي الصَّيْفِ فَأَمَّا نَفَسُهَا فِي الشِّتَاءِ فَزَمْهَرِيرٌ وَأَمَّا نَفَسُهَا فِي الصَّيْفِ فَسَمُومٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ قَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ . وَالْمُفَضَّلُ بْنُ صَالِحٍ لَيْسَ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ بِذَلِكَ الْحَافِظِ .
Бизга Муҳаммад ибн Умар ибн ал-Валид ал-Киндий ал-Куфий ривоят қилди, бизга ал-Муфаззал ибн Солиҳ ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Олов Роббига шикоят қилиб: «Бир қисмим бошқа қисмимни еб қўйди,» деди. Шунда (Аллаҳ) унга иккита нафас (чиқариш) жорий қилди: бири қишда, бири ёзда. Қишдаги нафаси — қаттиқ совуқ (замҳарир), ёздаги нафаси эса — иссиқ (самум)дир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир, Абу Ҳурайрадан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бир неча йўл билан ривоят қилинган. ал-Муфаззал ибн Солиҳ эса ҳадис аҳли наздида унчалик кучли ҳофиз (ёдловчи) эмас.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، وَهِشَامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ - قَالَ هِشَامٌ " يَخْرُجُ مِنَ النَّارِ " . وَقَالَ شُعْبَةُ " أَخْرِجُوا مِنَ النَّارِ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَكَانَ فِي قَلْبِهِ مِنَ الْخَيْرِ مَا يَزِنُ شَعِيرَةً أَخْرِجُوا مِنَ النَّارِ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَكَانَ فِي قَلْبِهِ مِنَ الْخَيْرِ مَا يَزِنُ بُرَّةً أَخْرِجُوا مِنَ النَّارِ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَكَانَ فِي قَلْبِهِ مِنَ الْخَيْرِ مَا يَزِنُ ذَرَّةً " . وَقَالَ شُعْبَةُ " مَا يَزِنُ ذُرَةً " . مُخَفَّفَةً . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَعِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба ва Ҳишом ривоят қилди, Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айтдилар — Ҳишом: «Оловдан чиқарилади,» деди, Шуъба эса (шундай) деди: «Оловдан «Ло илаҳа иллаллоҳ» деган ва қалбида арпа донаси оғирлича яхшилик бўлган кимсани чиқаринглар. Оловдан «Ло илаҳа иллаллоҳ» деган ва қалбида буғдой донаси оғирлича яхшилик бўлган кимсани чиқаринглар. Оловдан «Ло илаҳа иллаллоҳ» деган ва қалбида зарра оғирлича яхшилик бўлган кимсани чиқаринглар,» (дедилар). Шуъба «зарра оғирлича» (сўзини) енгиллаштириб (талаффуз қилиб) айтди. Бу бобда Жобир ва Имрон ибн Ҳусайндан ҳам (ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، عَنْ مُبَارَكِ بْنِ فَضَالَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَقُولُ اللَّهُ أَخْرِجُوا مِنَ النَّارِ مَنْ ذَكَرَنِي يَوْمًا أَوْ خَافَنِي فِي مَقَامٍ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, Муборак ибн Фазоладан, у Убайдуллоҳ ибн Абу Бакр ибн Анасдан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Аллаҳ: «Оловдан бир кун Мени эслаган ёки бирор мақомда Мендан қўрққан кимсани чиқаринглар,» дейди,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبِيدَةَ السَّلْمَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي لأَعْرِفُ آخِرَ أَهْلِ النَّارِ خُرُوجًا رَجُلٌ يَخْرُجُ مِنْهَا زَحْفًا فَيَقُولُ يَا رَبِّ قَدْ أَخَذَ النَّاسُ الْمَنَازِلَ . قَالَ فَيُقَالُ لَهُ انْطَلِقْ فَادْخُلِ الْجَنَّةَ . قَالَ فَيَذْهَبُ لِيَدْخُلَ فَيَجِدُ النَّاسَ قَدْ أَخَذُوا الْمَنَازِلَ فَيَرْجِعُ فَيَقُولُ يَا رَبِّ قَدْ أَخَذَ النَّاسُ الْمَنَازِلَ . قَالَ فَيُقَالُ لَهُ أَتَذْكُرُ الزَّمَانَ الَّذِي كُنْتَ فِيهِ فَيَقُولُ نَعَمْ . فَيُقَالُ لَهُ تَمَنَّ . قَالَ فَيَتَمَنَّى فَيُقَالُ لَهُ فَإِنَّ لَكَ مَا تَمَنَّيْتَ وَعَشَرَةَ أَضْعَافِ الدُّنْيَا . قَالَ فَيَقُولُ أَتَسْخَرُ بِي وَأَنْتَ الْمَلِكُ " . قَالَ فَلَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَحِكَ حَتَّى بَدَتْ نَوَاجِذُهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Абида ас-Салмонийдан, у Абдуллоҳ ибн Масъуддан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, мен дўзах аҳлининг ундан энг охири чиқадиганини биламан — бир киши ундан эмаклаб чиқиб: «Эй Роббим, одамлар манзилларни эгаллаб бўлишибди,» дейди. Шунда унга: «Бор, жаннатга кир,» дейилади. У киргани борса, одамлар манзилларни эгаллаб бўлганини кўради ва қайтиб келиб: «Эй Роббим, одамлар манзилларни эгаллаб бўлишибди,» дейди. Шунда унга: «Сен (илгари) бўлган замонингни эслайсанми?» дейилади. У: «Ҳа,» дейди. Бас, унга: «(Нима истасанг) орзу қил,» дейилади. У орзу қилади. Шунда унга: «Албатта, сенга орзу қилганинг ва яна дунёнинг ўн баробари (берилади),» дейилади. У: «Сен Подшоҳ бўла туриб, мени масхара қиляпсанми?» дейди,» дедилар. У (Ибн Масъуд) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) озғи тишлари кўрингунча кулганларини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْمَعْرُورِ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي لأَعْرِفُ آخِرَ أَهْلِ النَّارِ خُرُوجًا مِنَ النَّارِ وَآخِرَ أَهْلِ الْجَنَّةِ دُخُولاً الْجَنَّةَ يُؤْتَى بِرَجُلٍ فَيَقُولُ سَلُوا عَنْ صِغَارِ ذُنُوبِهِ وَاخْبَئُوا كِبَارَهَا . فَيُقَالُ لَهُ عَمِلْتَ كَذَا وَكَذَا يَوْمَ كَذَا وَكَذَا عَمِلْتَ كَذَا وَكَذَا فِي يَوْمِ كَذَا وَكَذَا . قَالَ فَيُقَالُ لَهُ فَإِنَّ لَكَ مَكَانَ كُلِّ سَيِّئَةٍ حَسَنَةً . قَالَ فَيَقُولُ يَا رَبِّ لَقَدْ عَمِلْتُ أَشْيَاءَ مَا أَرَاهَا هَا هُنَا " . قَالَ فَلَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضْحَكُ حَتَّى بَدَتْ نَوَاجِذُهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у ал-Маърур ибн Сувайддан, у Абу Заррдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, мен дўзах аҳлининг ундан энг охири чиқадигани ва жаннат аҳлининг жаннатга энг охири кирадиганини биламан. Бир киши келтирилади ва У (Аллаҳ): «Унинг кичик гуноҳлари ҳақида сўранглар ва катталарини яширинглар,» дейди. Бас, унга: «Сен фалон куни шундай-шундай қилгансан, фалон куни шундай-шундай қилгансан,» дейилади. Сўнг унга: «Албатта, ҳар бир ёмонлигинг ўрнига сенга (биттадан) яхшилик бордир,» дейилади. Шунда у: «Эй Роббим, мен шундай ишлар қилган эдимки, уларни бу ерда кўрмаяпман,» дейди,» дедилар. У (Абу Зарр) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) озғи тишлари кўрингунча кулганларини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُعَذَّبُ نَاسٌ مِنْ أَهْلِ التَّوْحِيدِ فِي النَّارِ حَتَّى يَكُونُوا فِيهَا حُمَمًا ثُمَّ تُدْرِكُهُمُ الرَّحْمَةُ فَيُخْرَجُونَ وَيُطْرَحُونَ عَلَى أَبْوَابِ الْجَنَّةِ . قَالَ فَيَرُشُّ عَلَيْهِمْ أَهْلُ الْجَنَّةِ الْمَاءَ فَيَنْبُتُونَ كَمَا يَنْبُتُ الْغُثَاءُ فِي حِمَالَةِ السَّيْلِ ثُمَّ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ جَابِرٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Абу Суфёндан, у Жобирдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тавҳид аҳлидан баъзи одамлар оловда азобланадилар, ҳатто унда кўмирга (қорайган) бўлиб қоладилар. Сўнг (Аллаҳнинг) раҳмати уларга етиб боради, улар чиқарилади ва жаннат эшикларига ташланади. Шунда жаннат аҳли уларнинг устига сув сепади ва улар сел оқими келтирган хас-чўп (уруғи) кўкаргандек кўкарадилар. Сўнг улар жаннатга кирадилар,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, у Жобирдан бир неча йўл билан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يُخْرَجُ مِنَ النَّارِ مَنْ كَانَ فِي قَلْبِهِ مِثْقَالُ ذَرَّةٍ مِنَ الإِيمَانِ " . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ فَمَنْ شَكَّ فَلْيَقْرَأْ: (إِنَّ اللَّهَ لاَ يَظْلِمُ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ ) . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саид ал-Худрийдан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қалбида зарра оғирлигича имон бўлган киши дўзахдан чиқарилади,» дедилар. Абу Саид деди: «Ким шубҳа қилса, мана буни ўқисин: «Албатта, Аллаҳ зарра оғирлигича ҳам зулм қилмайди» (Нисо сураси, 40).» (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَنْعُمَ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ رَجُلَيْنِ مِمَّنْ دَخَلَ النَّارَ اشْتَدَّ صِيَاحُهُمَا فَقَالَ الرَّبُّ عَزَّ وَجَلَّ أَخْرِجُوهُمَا . فَلَمَّا أُخْرِجَا قَالَ لَهُمَا لأَىِّ شَيْءٍ اشْتَدَّ صِيَاحُكُمَا قَالاَ فَعَلْنَا ذَلِكَ لِتَرْحَمَنَا . قَالَ إِنَّ رَحْمَتِي لَكُمَا أَنْ تَنْطَلِقَا فَتُلْقِيَا أَنْفُسَكُمَا حَيْثُ كُنْتُمَا مِنَ النَّارِ . فَيَنْطَلِقَانِ فَيُلْقِي أَحَدُهُمَا نَفْسَهُ فَيَجْعَلُهَا عَلَيْهِ بَرْدًا وَسَلاَمًا وَيَقُومُ الآخَرُ فَلاَ يُلْقِي نَفْسَهُ فَيَقُولُ لَهُ الرَّبُّ عَزَّ وَجَلَّ مَا مَنَعَكَ أَنْ تُلْقِيَ نَفْسَكَ كَمَا أَلْقَى صَاحِبُكَ فَيَقُولُ يَا رَبِّ إِنِّي لأَرْجُو أَنْ لاَ تُعِيدَنِي فِيهَا بَعْدَ مَا أَخْرَجْتَنِي . فَيَقُولُ لَهُ الرَّبُّ لَكَ رَجَاؤُكَ . فَيَدْخُلاَنِ جَمِيعًا الْجَنَّةَ بِرَحْمَةِ اللَّهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى إِسْنَادُ هَذَا الْحَدِيثِ ضَعِيفٌ لأَنَّهُ عَنْ رِشْدِينَ بْنِ سَعْدٍ . وَرِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ هُوَ ضَعِيفٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ عَنِ ابْنِ أَنْعُمَ وَهُوَ الإِفْرِيقِيُّ وَالإِفْرِيقِيُّ ضَعِيفٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ хабар берди, бизга Ришдин ибн Саъд хабар берди, менга Ибн Анъум Абу Усмондан ривоят қилдики, у унга Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. У: «Дўзахга кирганлардан икки кишининг фарёди шиддат қилади. Шунда Робб (азза ва жалла): «Уларни чиқаринглар,» дейди. Улар чиқарилганда, у иккаласига: «Фарёдингиз нима учун шу қадар шиддат қилди?» дейди. Улар: «Бизга раҳм қилишинг учун шундай қилдик,» дейишади. У: «Сизларга раҳматим шуки, бориб, дўзахда қаерда бўлган бўлсангиз, ўзингизни ўша ерга ташланглар,» дейди. Шунда иккаласи боради. Улардан бири ўзини (дўзахга) ташлайди, (Аллаҳ) уни унга салқин ва саломатлик қилади. Иккинчиси эса туриб қолади, ўзини ташламайди. Робб (азза ва жалла) унга: «Ўртоғинг ўзини ташлагани каби сени ўзингни ташлашдан нима тўсди?» дейди. У: «Эй Роббим, мени (дўзахдан) чиқарганингдан кейин яна унга қайтармаслигингни умид қиламан,» дейди. Робб унга: «Сен учун умидинг (рўёбга чиқди),» дейди. Шундай қилиб, иккаласи Аллаҳнинг раҳмати билан жаннатга киради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди заифдир, чунки у Ришдин ибн Саъд орқали (ривоят қилинган). Ришдин ибн Саъд ҳадис аҳли наздида заифдир; у Ибн Анъумдан (ривоят қилган), у эса ал-Ифриқийдир, ал-Ифриқий ҳам ҳадис аҳли наздида заифдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ ذَكْوَانَ، عَنْ أَبِي رَجَاءٍ الْعُطَارِدِيِّ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيَخْرُجَنَّ قَوْمٌ مِنْ أُمَّتِي مِنَ النَّارِ بِشَفَاعَتِي يُسَمَّوْنَ الْجَهَنَّمِيُّونَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو رَجَاءٍ الْعُطَارِدِيُّ اسْمُهُ عِمْرَانُ بْنُ تَيْمٍ وَيُقَالُ ابْنُ مِلْحَانَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, бизга ал-Ҳасан ибн Заквон ривоят қилди, у Абу Ражо ал-Уторидийдан, у Имрон ибн Ҳусайндан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Умматимдан бир қавм шафоатим билан дўзахдан чиқади, улар Жаҳаннамийюн деб аталади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Ражо ал-Уторидийнинг исми Имрон ибн Таййм, баъзилар Ибн Милҳон ҳам дейишади.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا رَأَيْتُ مِثْلَ النَّارِ نَامَ هَارِبُهَا وَلاَ مِثْلَ الْجَنَّةِ نَامَ طَالِبُهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ . وَيَحْيَى بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ ضَعِيفٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ تَكَلَّمَ فِيهِ شُعْبَةُ وَيَحْيَى بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ هُوَ ابْنُ مَوْهَبٍ وَهُوَ مَدَنِيٌّ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у Яҳё ибн Убайдуллоҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Дўзахдек нарсани кўрмадимки, ундан қочувчи (ғофил бўлиб) ухлайди; жаннатдек нарсани ҳам кўрмадимки, уни истовчи (ғофил бўлиб) ухлайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат Яҳё ибн Убайдуллоҳнинг ҳадиси орқалигина биламиз. Яҳё ибн Убайдуллоҳ ҳадис аҳли наздида заифдир, Шуъба у ҳақида (танқид билан) гапирган. Яҳё ибн Убайдуллоҳ — у Ибн Мавҳабдир ва у мадиналикдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي رَجَاءٍ الْعُطَارِدِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اطَّلَعْتُ فِي الْجَنَّةِ فَرَأَيْتُ أَكْثَرَ أَهْلِهَا الْفُقَرَاءَ وَاطَّلَعْتُ فِي النَّارِ فَرَأَيْتُ أَكْثَرَ أَهْلِهَا النِّسَاءَ " .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Айюб ривоят қилди, у Абу Ражо ал-Уторидийдан (ривоят қилди). У деди: Ибн Аббоснинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жаннатга назар солдим ва унинг аҳлининг кўпчилиги камбағаллар эканини кўрдим; дўзахга назар солдим ва унинг аҳлининг кўпчилиги аёллар эканини кўрдим,» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَعَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، قَالُوا حَدَّثَنَا عَوْفٌ، هُوَ ابْنُ أَبِي جَمِيلَةَ عَنْ أَبِي رَجَاءٍ الْعُطَارِدِيِّ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اطَّلَعْتُ فِي النَّارِ فَرَأَيْتُ أَكْثَرَ أَهْلِهَا النِّسَاءَ وَاطَّلَعْتُ فِي الْجَنَّةِ فَرَأَيْتُ أَكْثَرَ أَهْلِهَا الْفُقَرَاءَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهَكَذَا يَقُولُ عَوْفٌ عَنْ أَبِي رَجَاءٍ عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ وَيَقُولُ أَيُّوبُ عَنْ أَبِي رَجَاءٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَكِلاَ الإِسْنَادَيْنِ لَيْسَ فِيهِمَا مَقَالٌ وَيُحْتَمَلُ أَنْ يَكُونَ أَبُو رَجَاءٍ سَمِعَ مِنْهُمَا جَمِيعًا وَقَدْ رَوَى غَيْرُ عَوْفٍ أَيْضًا هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي رَجَاءٍ عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий, Муҳаммад ибн Жаъфар ва Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Авф — у Ибн Абу Жамийладир — ривоят қилди, у Абу Ражо ал-Уторидийдан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Дўзахга назар солдим ва унинг аҳлининг кўпчилиги аёллар эканини кўрдим; жаннатга назар солдим ва унинг аҳлининг кўпчилиги камбағаллар эканини кўрдим,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Авф Абу Ражодан, у Имрон ибн Ҳусайндан деб шундай айтади; Айюб эса Абу Ражодан, у Ибн Аббосдан деб айтади. Иккала иснодда ҳам эътироз йўқ. Эҳтимол Абу Ражо иккисидан ҳам эшитган бўлиши мумкин. Бу ҳадисни Авфдан бошқалар ҳам Абу Ражодан, у Имрон ибн Ҳусайндан ривоят қилишган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ أَهْوَنَ أَهْلِ النَّارِ عَذَابًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ رَجُلٌ فِي إِخْمَصِ قَدَمَيْهِ جَمْرَتَانِ يَغْلِي مِنْهُمَا دِمَاغُهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ وَأَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ وَأَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди, у Шуъбадан, у Абу Ишоқдан, у Нуъмон ибн Баширдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қиёмат кунида дўзах аҳлидан азоби энг енгили шундай кишидирки, унинг оёқ кафтлари остига иккита чўғ қўйилади, улардан мияси қайнайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Аббос ибн Абдулмутталиб, Абу Саид ал-Худрий ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор).
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَعْبَدِ بْنِ خَالِدٍ، قَالَ سَمِعْتُ حَارِثَةَ بْنَ وَهْبٍ الْخُزَاعِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِأَهْلِ الْجَنَّةِ كُلُّ ضَعِيفٍ مُتَضَعِّفٍ لَوْ أَقْسَمَ عَلَى اللَّهِ لأَبَرَّهُ أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِأَهْلِ النَّارِ كُلُّ عُتُلٍّ جَوَّاظٍ مُتَكَبِّرٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Нуъайм ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Маъбад ибн Холиддан (ривоят қилди). У деди: Ҳориса ибн Ваҳб ал-Хузоийнинг шундай деганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деётганларини эшитдим: «Сизларга жаннат аҳли ҳақида хабар бермайми? Ҳар бир кучсиз, (ўзини) ожиз тутувчи кишики, агар Аллаҳнинг (номи) билан қасам ичса, У албатта уни рост чиқаради. Сизларга дўзах аҳли ҳақида хабар бермайми? Ҳар бир қўпол, очкўз, кибрли киши,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ زُرْعَةَ بْنِ مُسْلِمِ بْنِ جَرْهَدٍ الأَسْلَمِيِّ، عَنْ جَدِّهِ، جَرْهَدٍ قَالَ مَرَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِجَرْهَدٍ فِي الْمَسْجِدِ وَقَدِ انْكَشَفَ فَخِذُهُ فَقَالَ " إِنَّ الْفَخِذَ عَوْرَةٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ مَا أَرَى إِسْنَادَهُ بِمُتَّصِلٍ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абун-Назрдан — Умар ибн Убайдуллоҳнинг озод қилган қулидан —, у Зуръа ибн Муслим ибн Жарҳад ал-Асламийдан, у бобоси Жарҳаддан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда Жарҳаднинг ёнидан ўтдилар, унинг сони очилиб қолган эди, шунда у: «Албатта, сон авратдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир, иснодини улашган (муттасил) деб ҳисобламайман.