حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي هَارُونَ الْعَبْدِيِّ، قَالَ كُنَّا نَأْتِي أَبَا سَعِيدٍ فَيَقُولُ مَرْحَبًا بِوَصِيَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ النَّاسَ لَكُمْ تَبَعٌ وَإِنَّ رِجَالاً يَأْتُونَكُمْ مِنْ أَقْطَارِ الأَرَضِينَ يَتَفَقَّهُونَ فِي الدِّينِ فَإِذَا أَتَوْكُمْ فَاسْتَوْصُوا بِهِمْ خَيْرًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى قَالَ عَلِيٌّ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ كَانَ شُعْبَةُ يُضَعِّفُ أَبَا هَارُونَ الْعَبْدِيَّ . قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ مَا زَالَ ابْنُ عَوْنٍ يَرْوِي عَنْ أَبِي هَارُونَ الْعَبْدِيِّ حَتَّى مَاتَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَأَبُو هَارُونَ اسْمُهُ عُمَارَةُ بْنُ جُوَيْنٍ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий ривоят қилди, у Суфёндан, у Абу Ҳорун ал-Абдийдан (ривоят қилдики), у деди: Биз Абу Саиднинг олдига келар эдик, у: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг васияти(га лойиқ кишилар)га марҳабо. Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): Албатта одамлар сизларга тобедирлар ва албатта ер (ўлка)ларининг (турли) томонларидан кишилар сизларнинг олдингизга динни ўрганиш учун келадилар. Бас, улар олдингизга келганларида, уларга яхшилик (қилишни) тавсия қилиб олинг, дедилар,» дер эди. Абу Исо (Термизий) деди: Али айтди: Яҳё ибн Саид айтди: Шуъба Абу Ҳорун ал-Абдийни заиф санарди. Яҳё ибн Саид айтди: Ибн Авн вафот этгунигача Абу Ҳорун ал-Абдийдан ривоят қилишдан тўхтамади. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳоруннинг исми Умора ибн Жувайндир.