Изн сўрашдан олдин салом бериш

Izn so'rash kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي التَّسْلِيمِ قَبْلَ الاِسْتِئْذَانِ

حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ أَبِي سُفْيَانَ، أَنَّ عَمْرَو بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ صَفْوَانَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ كَلَدَةَ بْنَ حَنْبَلٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ صَفْوَانَ بْنَ أُمَيَّةَ بَعَثَهُ بِلَبَنٍ وَلِبَإٍ وَضَغَابِيسَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِأَعْلَى الْوَادِي قَالَ فَدَخَلْتُ عَلَيْهِ وَلَمْ أُسَلِّمْ وَلَمْ أَسْتَأْذِنْ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ ارْجِعْ فَقُلِ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَأَدْخُلُ ‏"‏ ‏.‏ وَذَلِكَ بَعْدَ مَا أَسْلَمَ صَفْوَانُ ‏.‏ قَالَ عَمْرٌو وَأَخْبَرَنِي بِهَذَا الْحَدِيثِ أُمَيَّةُ بْنُ صَفْوَانَ وَلَمْ يَقُلْ سَمِعْتُهُ مِنْ كَلَدَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ جُرَيْجٍ وَرَوَاهُ أَبُو عَاصِمٍ أَيْضًا عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ مِثْلَ هَذَا ‏.‏ وَضَغَابِيسُ هُوَ حَشِيشٌ يُؤْكَلُ ‏.‏

Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ровҳ ибн Убода ривоят қилди, Ибн Журайждан, (у деди:) менга Амр ибн Абу Суфён хабар бердики, Амр ибн Абдуллаҳ ибн Сафвон унга хабар берди, Калада ибн Ҳанбал унга хабар бердики, Сафвон ибн Умайя уни сут, оғиз сути ва зағобис (ейиладиган бир ўсимлик) билан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га жўнатди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) водийнинг юқори томонида эдилар. У (Калада) деди: мен салом бермай, изн ҳам сўрамай унинг олдига кирдим. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қайтиб, Ассалому алайкум, кирайми? деб айт,» дедилар. Бу Сафвон Исломни қабул қилганидан кейин (бўлган) эди. Амр деди: бу ҳадисни менга Умайя ибн Сафвон ҳам хабар берди, лекин у «буни Калададан эшитдим» демади. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ибн Журайжнинг ҳадиси орқалигина биламиз. Буни Абу Осим ҳам Ибн Журайждан шунга ўхшаш ривоят қилган. Зағобис — ейиладиган бир ўт (ўсимлик)дир.

حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ اسْتَأْذَنْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي دَيْنٍ كَانَ عَلَى أَبِي فَقَالَ ‏"‏ مَنْ هَذَا ‏"‏ ‏.‏ فَقُلْتُ أَنَا ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ أَنَا أَنَا ‏"‏ ‏.‏ كَأَنَّهُ كَرِهَ ذَلِكَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Ибнул-Муборак хабар берди, (у деди:) бизга Шуъба хабар берди, Муҳаммад ибнул-Мункадирдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен отамнинг зиммасидаги қарз хусусида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан изн сўрадим. У: «Ким бу?» дедилар. Мен: «Мен,» дедим. Шунда у: «Мен, мен (дейиладими)?» дедилар — гўё буни ёқтирмагандек. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.