حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ اسْتَأْذَنْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي دَيْنٍ كَانَ عَلَى أَبِي فَقَالَ " مَنْ هَذَا " . فَقُلْتُ أَنَا . فَقَالَ " أَنَا أَنَا " . كَأَنَّهُ كَرِهَ ذَلِكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Ибнул-Муборак хабар берди, (у деди:) бизга Шуъба хабар берди, Муҳаммад ибнул-Мункадирдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен отамнинг зиммасидаги қарз хусусида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан изн сўрадим. У: «Ким бу?» дедилар. Мен: «Мен,» дедим. Шунда у: «Мен, мен (дейиладими)?» дедилар — гўё буни ёқтирмагандек. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.