حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ مَا تُقَامُ الصَّلاَةُ يُكَلِّمُهُ الرَّجُلُ يَقُومُ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْقِبْلَةِ فَمَا يَزَالُ يُكَلِّمُهُ فَلَقَدْ رَأَيْتُ بَعْضَنَا يَنْعَسُ مِنْ طُولِ قِيَامِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, у Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намоз иқомати айтилганидан кейин (кўрдим) — бир киши У билан, У билан қибла орасида туриб гаплашар эди ва У билан гаплашаверарди. Мен баъзиларимиз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг узоқ туришларидан мудраб қолаётганини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.