حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَنْبَأَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَنْبَأَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الْحَارِثِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَتْ تَحْتِي امْرَأَةٌ أُحِبُّهَا وَكَانَ أَبِي يَكْرَهُهَا فَأَمَرَنِي أَبِي أَنْ أُطَلِّقَهَا فَأَبَيْتُ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ طَلِّقِ امْرَأَتَكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Ибн Абу Зиъб хабар берди, у ал-Ҳорис ибн Абдурраҳмондан, у Ҳамза ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Менинг қўл остимда мен севадиган бир хотин бор эди, отам эса уни ёқтирмасди. Шунда отам менга уни талоқ қилишни буюрди, мен эса бош тортдим. Буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтдим, у: «Эй Абдуллаҳ ибн Умар, хотинингни талоқ қил,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, биз уни фақат Ибн Абу Зиъбнинг ҳадисидан биламиз.