Масжид кўринганда ёки азон эшитилганда ҳужум қилиш тақиқи

Izn so'rash kitobi · 2 ҳадис

باب ‏

حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي مُرَّةَ، مَوْلَى عَقِيلِ بْنِ أَبِي طَالِبٍ عَنْ أَبِي وَاقِدٍ اللَّيْثِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَمَا هُوَ جَالِسٌ فِي الْمَسْجِدِ وَالنَّاسُ مَعَهُ إِذْ أَقْبَلَ ثَلاَثَةُ نَفَرٍ فَأَقْبَلَ اثْنَانِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَذَهَبَ وَاحِدٌ فَلَمَّا وَقَفَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَلَّمَا فَأَمَّا أَحَدُهُمَا فَرَأَى فُرْجَةً فِي الْحَلْقَةِ فَجَلَسَ فِيهَا وَأَمَّا الآخَرُ فَجَلَسَ خَلْفَهُمْ وَأَمَّا الآخَرُ فَأَدْبَرَ ذَاهِبًا فَلَمَّا فَرَغَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ أَلاَ أُخْبِرُكُمْ عَنِ النَّفَرِ الثَّلاَثَةِ أَمَّا أَحَدُهُمْ فَأَوَى إِلَى اللَّهِ فَآوَاهُ اللَّهُ وَأَمَّا الآخَرُ فَاسْتَحْيَا فَاسْتَحْيَا اللَّهُ مِنْهُ وَأَمَّا الآخَرُ فَأَعْرَضَ فَأَعْرَضَ اللَّهُ عَنْهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَأَبُو وَاقِدٍ اللَّيْثِيُّ اسْمُهُ الْحَارِثُ بْنُ عَوْفٍ وَأَبُو مُرَّةَ مَوْلَى أُمِّ هَانِئٍ بِنْتِ أَبِي طَالِبٍ وَاسْمُهُ يَزِيدُ وَيُقَالُ مَوْلَى عَقِيلِ بْنِ أَبِي طَالِبٍ ‏.‏

Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Абу Муррадан — Ақийл ибн Абу Толибнинг озод қилинган қули — у Абу Воқид ал-Лайсийдан (ривоят қилдики): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда ўтирган, одамлар ҳам у билан бирга эди. Шу пайт уч киши келди. Улардан иккитаси Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) томон юзланди, бири эса кетиб қолди. Иккаласи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдида тўхтаб, салом беришди. Улардан бири ҳалқада (ўтирганлар орасида) бўш жой кўриб, ўша ерга ўтирди. Иккинчиси эса уларнинг орқасига ўтирди. Учинчиси эса орқасига қайтиб кетди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (сўзини) тугатгач: «Сизларга бу уч киши ҳақида хабар бермайми? Улардан бирига келсак, у Аллаҳдан паноҳ сўради, Аллаҳ ҳам унга паноҳ берди. Иккинчисига келсак, у ҳаё қилди, Аллаҳ ҳам ундан ҳаё қилди. Учинчисига келсак, у юз ўгирди, Аллаҳ ҳам ундан юз ўгирди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Воқид ал-Лайсийнинг исми ал-Ҳорис ибн Авф. Абу Мурра эса Умм Ҳони бинти Абу Толибнинг озод қилинган қули бўлиб, исми Язид. Ақийл ибн Абу Толибнинг қули ҳам дейилади.

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كُنَّا إِذَا أَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَلَسَ أَحَدُنَا حَيْثُ يَنْتَهِي ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ ‏.‏ وَقَدْ رَوَاهُ زُهَيْرُ بْنُ مُعَاوِيَةَ عَنْ سِمَاكٍ أَيْضًا ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилиб) дедики: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келганимизда, ҳар биримиз қаерга етиб борса, ўша ерга ўтирар эдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Буни Зуҳайр ибн Муовия ҳам Симокдан ривоят қилган.