حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كُنَّا إِذَا أَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَلَسَ أَحَدُنَا حَيْثُ يَنْتَهِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَاهُ زُهَيْرُ بْنُ مُعَاوِيَةَ عَنْ سِمَاكٍ أَيْضًا .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилиб) дедики: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келганимизда, ҳар биримиз қаерга етиб борса, ўша ерга ўтирар эдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Буни Зуҳайр ибн Муовия ҳам Симокдан ривоят қилган.