حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ عِلْبَاءَ بْنِ أَحْمَرَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ . فَحَضَرَ الأَضْحَى فَاشْتَرَكْنَا فِي الْبَقَرَةِ سَبْعَةً وَفِي الْجَزُورِ عَشَرَةً . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَهُوَ حَدِيثُ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ва бошқа кўпчилик ривоят қилди, улар дедилар: бизга ал-Фазл ибн Мусо Ҳусайн ибн Воқиддан, у Илбў ибн Аҳмардан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда эдик, Қурбонлик (куни) келди, биз сигирга етти киши, туяга ўн киши шерик бўлдик. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, у Ҳусайн ибн Воқиднинг ҳадисидир.