Туя ва молни қурбонликда улуш қилиш

Haj kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الاِشْتِرَاكِ فِي الْبَدَنَةِ وَالْبَقَرَةِ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ نَحَرْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَامَ الْحُدَيْبِيَةِ الْبَقَرَةَ عَنْ سَبْعَةٍ وَالْبَدَنَةَ عَنْ سَبْعَةٍ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ يَرَوْنَ الْجَزُورَ عَنْ سَبْعَةٍ وَالْبَقَرَةَ عَنْ سَبْعَةٍ ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ ‏.‏ وَرُوِيَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ الْبَقَرَةَ عَنْ سَبْعَةٍ وَالْجَزُورَ عَنْ عَشَرَةٍ ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ إِسْحَاقَ وَاحْتَجَّ بِهَذَا الْحَدِيثِ ‏.‏ وَحَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ وَجْهٍ وَاحِدٍ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас Абуз-Зубайрдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Ҳудайбия йилида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сигирни етти кишидан ва катта туяни етти кишидан (яъни нафарига) сўйиб қурбонлик қилдик. (Термизий) деди: Бу бобда Ибн Умар, Абу Ҳурайра, Оиша ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобирнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқаларидан бўлган илм аҳли олдида амал шунга кўрадир, улар туяни етти кишидан, сигирни етти кишидан деб кўрадилар. Бу Суфён ас-Саврий, Шофиъий ва Аҳмаднинг сўзидир. Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, сигир етти кишидан, туя ўн кишидандир. Бу Ишоқнинг сўзидир, у шу ҳадисни далил қилган. Ибн Аббоснинг ҳадисини эса биз фақат бир йўл билан биламиз.

حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ عِلْبَاءَ بْنِ أَحْمَرَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ ‏.‏ فَحَضَرَ الأَضْحَى فَاشْتَرَكْنَا فِي الْبَقَرَةِ سَبْعَةً وَفِي الْجَزُورِ عَشَرَةً ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَهُوَ حَدِيثُ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ ‏.‏

Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ва бошқа кўпчилик ривоят қилди, улар дедилар: бизга ал-Фазл ибн Мусо Ҳусайн ибн Воқиддан, у Илбў ибн Аҳмардан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда эдик, Қурбонлик (куни) келди, биз сигирга етти киши, туяга ўн киши шерик бўлдик. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, у Ҳусайн ибн Воқиднинг ҳадисидир.