حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي الشَّوَارِبِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ عَمْرِو بْنِ مَالِكٍ النُّكْرِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي الْجَوْزَاءِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ ضَرَبَ بَعْضُ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خِبَاءَهُ عَلَى قَبْرٍ وَهُوَ لاَ يَحْسِبُ أَنَّهُ قَبْرٌ فَإِذَا فِيهِ إِنْسَانٌ يَقْرَأُ سُورَةَ تَبَارَكَ الَّذِي بِيَدِهِ الْمُلْكُ حَتَّى خَتَمَهَا فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي ضَرَبْتُ خِبَائِي عَلَى قَبْرٍ وَأَنَا لاَ أَحْسِبُ أَنَّهُ قَبْرٌ فَإِذَا فِيهِ إِنْسَانٌ يَقْرَأُ سُورَةَ تَبَارَكَ الْمُلْكُ حَتَّى خَتَمَهَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هِيَ الْمَانِعَةُ هِيَ الْمُنْجِيَةُ تُنْجِيهِ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулмалик ибн Абуш-Шавориб ривоят қилиб деди: бизга Яҳё ибн Амр ибн Молик ан-Нукрий ривоят қилиб деди, у отасидан, у Абул-Жавзодан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бири бир қабр устига, уни қабр деб ўйламаган ҳолда, чодирини тикди. Бирдан унда бир инсон «Табарока-ллазий биядиҳил-мулк» сурасини охиригача ўқиётган эди. Шунда у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди-да: «Эй Расулуллаҳ, мен бир қабр устига, уни қабр деб ўйламаган ҳолда чодиримни тикибман. Бирдан унда бир инсон «Табарокал-мулк» сурасини охиригача ўқияпти,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У (сура) тўсгувчидир, у қутқарувчидир, уни қабр азобидан қутқаради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўлдан ҳасан ғарибдир. Бу бобда Абу Ҳурайрадан (ҳам ривоят бор).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَبَّاسٍ الْجُشَمِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ سُورَةً مِنَ الْقُرْآنِ ثَلاَثُونَ آيَةً شَفَعَتْ لِرَجُلٍ حَتَّى غُفِرَ لَهُ وَهِيَ سُورَةُ تَبَارَكَ الَّذِي بِيَدِهِ الْمُلْكُ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилиб деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилиб деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Қатодадан, у Аббос ал-Жушамийдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у (Набий) дедилар: «Албатта, Қуръандаги ўттиз оятдан иборат бир сура бир кишига, у кечирилгунча шафоат қилади. У «Табарока-ллазий биядиҳил-мулк» сурасидир,» дедилар. Бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا هُرَيْمُ بْنُ مِسْعَرٍ، - تِرْمِذِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنَا الْفُضَيْلُ بْنُ عِيَاضٍ، عَنْ لَيْثٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ لاَ يَنَامُ حَتَّى يَقْرَأَ : (الم * تَنْزِيلُ ) وَ ( تَبَارَكَ الَّذِي بِيَدِهِ الْمُلْكُ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ لَيْثِ بْنِ أَبِي سُلَيْمٍ مِثْلَ هَذَا . وَرَوَاهُ مُغِيرَةُ بْنُ مُسْلِمٍ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا . وَرَوَى زُهَيْرٌ قَالَ قُلْتُ لأَبِي الزُّبَيْرِ سَمِعْتَ مِنْ جَابِرٍ يَذْكُرُ هَذَا الْحَدِيثَ . فَقَالَ أَبُو الزُّبَيْرِ إِنَّمَا أَخْبَرَنِيهِ صَفْوَانُ أَوِ ابْنُ صَفْوَانَ وَكَأَنَّ زُهَيْرًا أَنْكَرَ أَنْ يَكُونَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ . حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ لَيْثٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . حَدَّثَنَا هُرَيْمٌ بن مِسْعَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا فُضَيْلٌ، عَنْ لَيْثٍ، عَنْ طَاوُسٍ، قَالَ تَفْضُلاَنِ عَلَى كُلِّ سُورَةٍ مِنَ الْقُرْآنِ بِسَبْعِينَ حَسَنَةً .
Бизга Ҳурайм ибн Мисъар — Термизийлик — ривоят қилиб деди: бизга ал-Фузайл ибн Иёз ривоят қилиб деди, у Лайсдан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Алиф-Лом-Мим, Танзийл» (яъни Сажда сураси) ва «Табарока-ллазий биядиҳил-мулк» (суралари)ни ўқимагунча ухламас эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Лайс ибн Абу Сулаймдан бирдан ортиқ (рови) шунга ўхшаш ривоят қилган. Уни Муғийра ибн Муслим ҳам Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга яқин ривоят қилган. Зуҳайр ривоят қилиб деди: мен Абуз-Зубайрга: «Сен бу ҳадисни Жобир айтиб берганини эшитганмидинг?» дедим. Шунда Абуз-Зубайр: «Буни менга Сафвон ёки Ибн Сафвон хабар берган эди,» деди. Гўё Зуҳайр бу ҳадис Абуз-Зубайрдан, Жобирдан (бевосита) бўлишини инкор этгандек бўлди. Бизга Ҳаннод ривоят қилиб деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Лайсдан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Бизга Ҳурайм ибн Мисъар ривоят қилиб деди: бизга Фузайл ривоят қилди, у Лайсдан, у Товусдан (ривоят қилдики), у деди: «У иккаласи (Сажда ва Мулк суралари) Қуръандаги ҳар бир сурадан етмиш ҳасана ортиқдир.»