باب وَمِنْ سُورَةِ الْعَنْكَبُوتِ
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُصْعَبَ بْنَ سَعْدٍ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، سَعْدٍ قَالَ أُنْزِلَتْ فِيَّ أَرْبَعُ آيَاتٍ . فَذَكَرَ قِصَّةً فَقَالَتْ أُمُّ سَعْدٍ أَلَيْسَ قَدْ أَمَرَ اللَّهُ بِالْبِرِّ وَاللَّهِ لاَ أَطْعَمُ طَعَامًا وَلاَ أَشْرَبُ شَرَابًا حَتَّى أَمُوتَ أَوْ تَكْفُرَ قَالَ فَكَانُوا إِذَا أَرَادُوا أَنْ يُطْعِمُوهَا شَجَرُوا فَاهَا فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ : (ووَصَّيْنَا الإِنْسَانَ بِوَالِدَيْهِ حُسْنًا ) الآيَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Симок ибн Ҳарбдан ривоят қилди, у деди: мен Мусъаб ибн Саъднинг отаси Саъддан ривоят қилиб (гапираётганини) эшитдим. (Саъд) деди: мен ҳақимда тўртта оят нозил бўлди. Сўнг у бир воқеани зикр қилди: Саъднинг онаси: «Аллаҳ яхшилик (қилиш)ни буюрмаганмиди? Аллаҳга қасамки, мен сен куфрга кетмагунингча ёки ўлмагунча таом емайман ва ичимлик ичмайман,» деди. У деди: улар унга таом ейдирмоқчи бўлсалар, оғзини (куч билан) очишарди. Шунда ушбу оят нозил бўлди: «Ва Биз инсонни ота-онасига яхшилик қилишга буюрдик,» — (деган) оят. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَكْرٍ السَّهْمِيُّ، عَنْ حَاتِمِ بْنِ أَبِي صَغِيرَةَ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أُمِّ هَانِئٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْلِهِ تَعَالَى : (أتَأْتُونَ فِي نَادِيكُمُ الْمُنْكَرَ ) قَالَ " كَانُوا يَخْذِفُونَ أَهْلَ الأَرْضِ وَيَسْخَرُونَ مِنْهُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ حَاتِمِ بْنِ أَبِي صَغِيرَةَ عَنْ سِمَاكٍ . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، حَدَّثَنَا سُلَيْمُ بْنُ أَخْضَرَ، عَنْ حَاتِمِ بْنِ أَبِي صَغِيرَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома ва Абдуллаҳ ибн Бакр ас-Саҳмий ривоят қилдилар, Ҳотим ибн Абу Сағийрадан, у Симок ибн Ҳарбдан, у Абу Солиҳдан, у Умму Ҳониъдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Аллаҳ таолонинг «Наҳотки ўз мажлисларингизда ёмон иш қиласизлар?!» (Анкабут сураси, 29) деган сўзи ҳақида (ривоят қилдики), У: «Улар ер аҳлини (тошлар билан) урар ва улардан масхара қилар эдилар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Биз уни фақат Ҳотим ибн Абу Сағийранинг Симокдан (қилган) ривоятидан биламиз. Бизга Аҳмад ибн Абда аз-Заббий ривоят қилди, у деди: бизга Сулайм ибн Ахзар ривоят қилди, Ҳотим ибн Абу Сағийрадан, шу иснод билан, шунга ўхшашини.