Қиёмат сураси тафсири

Tafsir kitobi · 2 ҳадис

باب وَمِنْ سُورَةِ الْقِيَامَةِ

حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أُنْزِلَ عَلَيْهِ الْقُرْآنُ يُحَرِّكُ بِهِ لِسَانَهُ يُرِيدُ أَنْ يَحْفَظَهُ فَأَنْزَلَ اللَّهُ ‏:‏ ‏(‏ لا تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِ ‏)‏ قَالَ فَكَانَ يُحَرِّكُ بِهِ شَفَتَيْهِ وَحَرَّكَ سُفْيَانُ شَفَتَيْهِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ قَالَ عَلِيٌّ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ أَثْنَى سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَلَى مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَ خَيْرًا ‏.‏

Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Мусо ибн Абу Оишадан, у Саъид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га Қуръан нозил қилинганида, уни ёдламоқчи бўлиб, тилини (жадал) ҳаракатлантирар эдилар. Шунда Аллаҳ: «Уни (Қуръанни) шошиб (қабул қилиш) учун тилингни ҳаракатлантирма» (оятини) нозил қилди. (Ибн Аббос) деди: Шунда у киши лабларини ҳаракатлантирар эдилар — Суфён ҳам лабларини ҳаракатлантирди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Алий деди: Яҳё ибн Саъид айтди: Суфён ас-Саврий Мусо ибн Абу Оишани яхшилик билан мақтади.

حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنِي شَبَابَةُ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ ثُوَيْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عُمَرَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ أَدْنَى أَهْلِ الْجَنَّةِ مَنْزِلَةً لَمَنْ يَنْظُرُ إِلَى جِنَانِهِ وَأَزْوَاجِهِ وَخَدَمِهِ وَسُرُرِهِ مَسِيرَةَ أَلْفِ سَنَةٍ وَأَكْرَمَهُمْ عَلَى اللَّهِ مَنْ يَنْظُرُ إِلَى وَجْهِهِ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَرَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏:‏ ‏(‏وجُوهٌ يَوْمَئِذٍ نَاضِرَةٌ * إِلَى رَبِّهَا نَاظِرَةٌ ‏)‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ قَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ إِسْرَائِيلَ مِثْلَ هَذَا مَرْفُوعًا ‏.‏ وَرَوَى عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبْجَرَ عَنْ ثُوَيْرٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَوْلَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ ‏.‏ وَرَوَى الأَشْجَعِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ ثُوَيْرٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَوْلَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ وَلاَ نَعْلَمُ أَحَدًا ذَكَرَ فِيهِ عَنْ مُجَاهِدٍ غَيْرَ الثَّوْرِيِّ ‏.‏ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ أَبُو كُرَيْبٍ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ الأَشْجَعِيُّ عَنْ سُفْيَانَ ‏.‏ ثُوَيْرٌ يُكْنَى أَبَا جَهْمٍ وَأَبُو فَاخِتَةَ اسْمُهُ سَعِيدُ بْنُ عِلاَقَةَ ‏.‏

Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, менга Шабобат хабар берди, у Исроилдан, у Сувайрдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Ибн Умарнинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Албатта, жаннат аҳлининг мартабаси энг пасти, ўзининг боғлари, хотинлари, хизматкорлари ва сўриларига минг йиллик масофа(да)н назар соладиган кишидир. Уларнинг Аллаҳ ҳузурида энг кароматлиси эса (Аллаҳнинг) юзига эртаю кеч назар соладиган кишидир.» Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўша куни юзлар тароватлангувчидир, Роббисига боқувчидир» (оятини) ўқидилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни бир нечтаси Исроилдан шундай марфуъ қилиб ривоят қилган. Абдулмалик ибн Абжар Сувайрдан, у Ибн Умардан унинг сўзи сифатида ривоят қилган ва уни марфуъ қилмаган. Ашжаъий Суфёндан, у Сувайрдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Умардан унинг сўзи сифатида ривоят қилган ва уни марфуъ қилмаган. Бунда Мужоҳиддан (ривоят қилди деб) Саврийдан бошқа бирор киши зикр қилганини билмаймиз. Буни бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ал-Ашжаъий ривоят қилди, у Суфёндан. Сувайрнинг куняси Абу Жаҳмдир, Абу Фохитанинг исми эса Саъид ибн Илоқадир.