122-bob

Duolar kitobi · 1 ҳадис

حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ عُمَرَ، أَنَّهُ اسْتَأْذَنَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي الْعُمْرَةِ فَقَالَ ‏ "‏ أَىْ أُخَىَّ أَشْرِكْنَا فِي دُعَائِكَ وَلاَ تَنْسَنَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, (у деди:) бизга отам, Суфёндан, у Осим ибн Убайдуллаҳдан, у Солимдан, у Ибн Умардан, у Умар (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилдики, у (Умар) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан умра (қилиш)га изн сўради. Шунда у: «Эй укажоним, бизни дуоингга шерик қил ва бизни унутма,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.