129-bob

Duolar kitobi · 2 ҳадис

حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، حَدَّثَنِي الْبَرَاءُ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ إِذَا أَخَذْتَ مَضْجَعَكَ فَتَوَضَّأْ وُضُوءَكَ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ اضْطَجِعْ عَلَى شِقِّكَ الأَيْمَنِ ثُمَّ قُلِ اللَّهُمَّ أَسْلَمْتُ وَجْهِي إِلَيْكَ وَفَوَّضْتُ أَمْرِي إِلَيْكَ وَأَلْجَأْتُ ظَهْرِي إِلَيْكَ رَهْبَةً وَرَغْبَةً إِلَيْكَ لاَ مَلْجَأَ وَلاَ مَنْجَا مِنْكَ إِلاَّ إِلَيْكَ آمَنْتُ بِكِتَابِكَ الَّذِي أَنْزَلْتَ وَبِنَبِيِّكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ ‏.‏ فَإِنْ مُتَّ فِي لَيْلَتِكَ مُتَّ عَلَى الْفِطْرَةِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَرَدَّدْتُهُنَّ لأَسْتَذْكِرَهُ فَقُلْتُ آمَنْتُ بِرَسُولِكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ فَقَالَ ‏"‏ قُلْ آمَنْتُ بِنَبِيِّكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنِ الْبَرَاءِ وَلاَ نَعْلَمُ فِي شَيْءٍ مِنَ الرِّوَايَاتِ ذُكِرَ الْوُضُوءُ إِلاَّ فِي هَذَا الْحَدِيثِ ‏.‏

Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, бизга Жарир ривоят қилди, у Мансурдан, у Саъд ибн Убайдадан (ривоят қилди), менга ал-Баро ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дедилар: «Тўшагингга ётганингда, намоз учун таҳорат олгандек таҳорат ол, сўнг ўнг томонинг билан ёт, сўнг шундай де: Аллаҳим, юзимни Сенга таслим қилдим, ишимни Сенга топширдим, суянчимни (орқамни) Сенга таядим — Сендан қўрққан ва Сенга рағбат қилган ҳолда; Сендан (қочиб) паноҳ ҳам, қутилиш ҳам фақат Сенга (қайтишдир). Сен нозил қилган Китобингга ва Сен юборган Набийингга имон келтирдим. Агар шу кечангда вафот этсанг, Фитрат (соф табиат) узра вафот этган бўласан,» дедилар. (ал-Баро) деди: Мен уни ёдлаш учун қайтардим ва: «Сен юборган Расулингга имон келтирдим,» дедим. Шунда у (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сен юборган Набийингга имон келтирдим, деб айт,» дедилар. (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У ал-Бародан бир неча йўл билан ривоят қилинган; биз ривоятлардан ҳеч бирида шу ҳадисдан бошқасида таҳорат зикр қилинганини билмаймиз.

حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي فُدَيْكٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْبَرَّادِ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ خُبَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ خَرَجْنَا فِي لَيْلَةٍ مَطِيرَةٍ وَظُلْمَةٍ شَدِيدَةٍ نَطْلُبُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي لَنَا - قَالَ - فَأَدْرَكْتُهُ فَقَالَ ‏"‏ قُلْ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمْ أَقُلْ شَيْئًا ثُمَّ قَالَ ‏"‏ قُلْ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمْ أَقُلْ شَيْئًا ‏.‏ قَالَ ‏"‏ قُلْ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ مَا أَقُولُ قَالَ ‏"‏ قُلْ ‏:‏ ‏(‏ هوَ اللَّهُ أَحَدٌ ‏)‏ وَالْمُعَوِّذَتَيْنِ حِينَ تُمْسِي وَتُصْبِحُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ تَكْفِيكَ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَأَبُو سَعِيدٍ الْبَرَّادُ هُوَ أَسِيدُ بْنُ أَبِي أَسِيدٍ مَدَنِيٌّ ‏.‏

Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Абу Фудайк ривоят қилди, бизга Ибн Абу Зиъб ривоят қилди, у Абу Саид ал-Барроддан, у Муоз ибн Абдуллаҳ ибн Хубайбдан, у отасидан (ривоят қилиб) у деди: Биз ёмғирли ва қаттиқ қоронғи бир кечада Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намоз ўқиб берсинлар деб (уни) излаб чиқдик. (У) деди: Мен у кишига етиб бордим. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Айт,» дедилар. Мен ҳеч нарса демадим. Сўнг яна: «Айт,» дедилар. Мен ҳеч нарса демадим. У: «Айт,» дедилар. Мен: «Нимани айтай?» дедим. У: «Кеч кирганда ва тонг отганда уч мартадан «Қул Ҳуваллаҳу Аҳад» (сураси) ва Муъаввизатайн (Фалақ ва Нос суралари)ни ўқи — улар сенга ҳар нарсадан кифоя қилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Абу Саид ал-Баррод — у мадиналик Асид ибн Абу Асиддир.