Меҳмоннинг дуоси

Duolar kitobi · 2 ҳадис

باب فِي دُعَاءِ الضَّيْفِ

حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُمَيْرٍ الشَّامِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ، قَالَ نَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى أَبِي فَقَرَّبْنَا إِلَيْهِ طَعَامًا فَأَكَلَ مِنْهُ ثُمَّ أُتِيَ بِتَمْرٍ فَكَانَ يَأْكُلُ وَيُلْقِي النَّوَى بِأُصْبُعَيْهِ جَمَعَ السَّبَّابَةَ وَالْوُسْطَى قَالَ شُعْبَةُ وَهُوَ ظَنِّي فِيهِ إِنْ شَاءَ اللَّهُ فَأَلْقَى النَّوَى بَيْنَ أُصْبُعَيْنِ ثُمَّ أُتِيَ بِشَرَابٍ فَشَرِبَهُ ثُمَّ نَاوَلَهُ الَّذِي عَنْ يَمِينِهِ قَالَ فَقَالَ أَبِي وَأَخَذَ بِلِجَامِ دَابَّتِهِ ادْعُ لَنَا ‏.‏ فَقَالَ ‏ "‏ اللَّهُمَّ بَارِكْ لَهُمْ فِيمَا رَزَقْتَهُمْ وَاغْفِرْ لَهُمْ وَارْحَمْهُمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ أَيْضًا مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ ‏.‏

Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Язид ибн Хумайр аш-Шомийдан, у Абдуллаҳ ибн Бусрдан (ривоят қилиб) у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) отамнинг олдига (меҳмон бўлиб) тушдилар. Биз у кишига таом яқинлаштирдик, у ундан едилар. Сўнг хурмо келтирилди, у ер ва данакни икки бармоғи билан — кўрсаткич ва ўрта бармоғини қўшган ҳолда — ташлар эдилар. Шуъба деди: бу менинг (хотирамдаги) гумоним, иншааллаҳ, — у данакни икки бармоқ орасида ташлар эдилар. Сўнг ичимлик келтирилди, уни ичдилар, кейин уни ўнг томонидаги кишига узатдилар. (У) деди: Отам у кишининг уловининг юганидан ушлаб: «Биз учун дуо қилинг,» деди. Шунда у (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, уларга ризқ қилиб берганинг нарсада барака ато эт, уларни мағфират қил ва уларга раҳм қил,» дедилар. (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У Абдуллаҳ ибн Бусрдан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ الشَّنِّيُّ، حَدَّثَنِي أَبِي عُمَرُ بْنُ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ بِلاَلَ بْنَ يَسَارِ بْنِ زَيْدٍ، مَوْلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَدَّثَنِي أَبِي عَنْ جَدِّي سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ مَنْ قَالَ أَسْتَغْفِرُ اللَّهَ الْعَظِيمَ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ الْحَىَّ الْقَيُّومَ وَأَتُوبُ إِلَيْهِ ‏.‏ غُفِرَ لَهُ وَإِنْ كَانَ فَرَّ مِنَ الزَّحْفِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳафс ибн Умар аш-Шанний ривоят қилди, менга отам Умар ибн Мурра ривоят қилди, у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг озод қилинган қули Билол ибн Ясор ибн Зайддан эшитдим: менга отам бобомдан ривоят қилдики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитди: «Ким: «Ўзидан ўзга илоҳ йўқ, Ҳайй ва Қайюм бўлган Улуғ Аллаҳдан мағфират сўрайман ва Унга тавба қиламан,» деса, у мағфират қилинади — гарчи жангдан қочган бўлса ҳам,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўлдан биламиз.