"Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ"нинг фазилати

Duolar kitobi · 2 ҳадис

باب فَضْلِ لاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ الْغَازِ، عَنْ مَكْحُولٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَكْثِرْ مِنْ قَوْلِ لاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ فَإِنَّهَا كَنْزٌ مِنْ كُنُوزِ الْجَنَّةِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ مَكْحُولٌ فَمَنْ قَالَ لاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ وَلاَ مَنْجَا مِنَ اللَّهِ إِلاَّ إِلَيْهِ ‏.‏ كَشَفَ عَنْهُ سَبْعِينَ بَابًا مِنَ الضُّرِّ أَدْنَاهُنَّ الْفَقْرُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِمُتَّصِلٍ ‏.‏ مَكْحُولٌ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Холид ал-Аҳмар ривоят қилди, у Ҳишом ибн ал-Ғоздан, у Макҳулдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ (Аллаҳдан ўзга ғайрат ва қувват йўқ) дейишни кўпайтир, зеро у Жаннат хазиналаридан бир хазинадир,» дедилар. Макҳул деди: Ким: Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ ва ла манжа миналлаҳи илла илайҳ (Аллаҳнинг ўзидан бошқа Ундан нажот йўқ), деса, ундан зарарнинг етмиш эшиги кўтарилади, уларнинг энг қуйиси фақирликдир. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадиснинг исноди муттасил эмас. Макҳул Абу Ҳурайрадан (ҳадис) эшитмаган.

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لِكُلِّ نَبِيٍّ دَعْوَةٌ مُسْتَجَابَةٌ وَإِنِّي اخْتَبَأْتُ دَعْوَتِي شَفَاعَةً لأُمَّتِي وَهِيَ نَائِلَةٌ إِنْ شَاءَ اللَّهُ مَنْ مَاتَ مِنْهُمْ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳар бир пайгамбарнинг ижобат бўладиган бир дуоси бордир, ва мен ўз дуоимни умматим учун шафоат (қилиб) яшириб қўйдим; у, иншааллаҳ, улардан Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳолда вафот этганларга етади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.