حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لِكُلِّ نَبِيٍّ دَعْوَةٌ مُسْتَجَابَةٌ وَإِنِّي اخْتَبَأْتُ دَعْوَتِي شَفَاعَةً لأُمَّتِي وَهِيَ نَائِلَةٌ إِنْ شَاءَ اللَّهُ مَنْ مَاتَ مِنْهُمْ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳар бир пайгамбарнинг ижобат бўладиган бир дуоси бордир, ва мен ўз дуоимни умматим учун шафоат (қилиб) яшириб қўйдим; у, иншааллаҳ, улардан Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳолда вафот этганларга етади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.