حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لِكُلِّ نَبِيٍّ دَعْوَةٌ مُسْتَجَابَةٌ يَدْعُو بِهَا، وَأُرِيدُ أَنْ أَخْتَبِئَ دَعْوَتِي شَفَاعَةً لأُمَّتِي فِي الآخِرَةِ ".
Исмоил: Менга Молик, у Абуз Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан айтиб берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ҳар бир Набийга ижобат қилинадиган бир дуо бор — у у билан дуо қилади; мен эса ўз дуоимни — охиратда умматим учун шафоат (қилиш) қилиб — яшириб (сақлаб) қўйишни истадйм» дедилар.