Ғам-андуҳ пайтида айтиладиган дуо

Duolar kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ مَا يَقُولُ عِنْدَ الْكَرْبِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْعُو عِنْدَ الْكَرْبِ ‏ "‏ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ الْعَلِيُّ الْحَلِيمُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ رَبُّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ رَبُّ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَرَبُّ الْعَرْشِ الْكَرِيمِ ‏"‏ ‏.‏ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ ‏.‏ قَالَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам, Қатодадан, у Абул-Олиядан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики, Аллаҳ нинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғам-ташвиш пайтида шундай дуо қилар эдилар: «Олий ва Ҳалим бўлган Аллаҳ дан ўзга илоҳ йўқ, улуғ Арш Робби бўлган Аллаҳ дан ўзга илоҳ йўқ, осмонлар ва ер Робби ҳамда карамли Арш Робби бўлган Аллаҳ дан ўзга илоҳ йўқ.» Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Адий, Ҳишомдан, у Қатодадан, у Абул-Олиядан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан худди шунисини (ривоят қилди). (Абу Исо) деди: бу бобда Алидан ҳам (ривоят) бор. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، يَحْيَى بْنُ الْمُغِيرَةِ الْمَخْزُومِيُّ الْمَدَنِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ قَالُوا حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ الْفَضْلِ، عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَهَمَّهُ الأَمْرُ رَفَعَ رَأْسَهُ إِلَى السَّمَاءِ فَقَالَ ‏"‏ سُبْحَانَ اللَّهِ الْعَظِيمِ ‏"‏ ‏.‏ وَإِذَا اجْتَهَدَ فِي الدُّعَاءِ قَالَ ‏"‏ يَا حَىُّ يَا قَيُّومُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Абу Салама Яҳё ибн ал-Муғира ал-Махзумий ал-Маданий ва бошқа бир нечта (рови) ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Ибн Абу Фудайк, Иброҳим ибн ал-Фазлдан, у ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бирор иш уларни ташвишга солиб қўйганида, бошларини осмонга кўтариб: «Буюк Аллаҳ ни поклаб ёд этаман (субҳоналлаҳ ил-Азим),» дер эдилар. Дуода жидду жаҳд қилганларида эса: «Эй тирик, эй доим қойим турувчи (Ё Ҳайй, ё Қайюм),» дер эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.