Зайд ибн Ҳориса фазилати

Fazilatlar kitobi · 4 ҳадис

باب مَنَاقِبِ زَيْدِ بْنِ حَارِثَةَ رضى الله عنه

حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُمَرَ، أَنَّهُ فَرَضَ لأُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ فِي ثَلاَثَةِ آلاَفٍ وَخَمْسِمِائَةٍ وَفَرَضَ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ فِي ثَلاَثَةِ آلاَفٍ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ لأَبِيهِ لِمَ فَضَّلْتَ أُسَامَةَ عَلَىَّ فَوَاللَّهِ مَا سَبَقَنِي إِلَى مَشْهَدٍ ‏.‏ قَالَ لأَنَّ زَيْدًا كَانَ أَحَبَّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَبِيكَ وَكَانَ أُسَامَةُ أَحَبَّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ مِنْكَ فَآثَرْتُ حُبَّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى حُبِّي ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Бакр, Ибн Журайждан, у Зайд ибн Асламдан, у отасидан, у Умардан ривоят қилдики, у (Умар) Усома ибн Зайдга уч минг беш юз (дирҳам) улуш белгилади ва Абдуллаҳ ибн Умарга уч минг (дирҳам) белгилади. Абдуллаҳ ибн Умар отасига: «Нега Усомани мендан устун қўйдинг? Валлаҳи, у бирор жанг майдонига мендан олдин етиб бормаган-ку,» деди. У деди: «Чунки Зайд Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га отангдан кўра маҳбуброқ эди, Усома эса Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га сендан кўра маҳбуброқ эди. Шу сабабли мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг севганини ўзим севганидан устун қўйдим.» Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ مَا كُنَّا نَدْعُو زَيْدَ بْنَ حَارِثَةَ إِلاَّ زَيْدَ بْنَ مُحَمَّدٍ حَتَّى نَزَلَتْ ‏:‏ ‏(‏ ادعُوهُمْ لِأَبَائِهِمْ هُوَ أَقْسَطُ عِنْدَ اللَّهِ ‏)‏ ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Яъқуб ибн Абдурраҳмон, Мусо ибн Уқбадан, у Солим ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у отасидан ривоят қилдики, у деди: Биз Зайд ибн Ҳорисани фақат «Зайд ибн Муҳаммад» деб чақирар эдик, токи «Уларни оталарига нисбат бериб чақиринглар, бу Аллаҳ наздида адолатлироқдир» (Аҳзоб сураси, 5) ожати нозил бўлгунига қадар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا الْجَرَّاحُ بْنُ مَخْلَدٍ الْبَصْرِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُمَرَ بْنِ الرُّومِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ أَبِي عَمْرٍو الشَّيْبَانِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي جَبَلَةُ بْنُ حَارِثَةَ، أَخُو زَيْدٍ قَالَ قَدِمْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ابْعَثْ مَعِي أَخِي زَيْدًا ‏.‏ قَالَ ‏"‏ هُوَ ذَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَإِنِ انْطَلَقَ مَعَكَ لَمْ أَمْنَعْهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ زَيْدٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ لاَ أَخْتَارُ عَلَيْكَ أَحَدًا ‏.‏ قَالَ فَرَأَيْتُ رَأْىَ أَخِي أَفْضَلَ مِنْ رَأْيِي ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ الرُّومِيِّ عَنْ عَلِيِّ بْنِ مُسْهِرٍ ‏.‏

Бизга ал-Жарроҳ ибн Махлад ал-Басрий ва бошқа бир неча (рови) ривоят қилди, улар: бизга Муҳаммад ибн Умар ибн ар-Румий ривоят қилди, дедилар; у деди: бизга Али ибн Мушир, Исмоил ибн Абу Холиддан, у Абу Амр аш-Шайбонийдан ривоят қилди, у деди: менга Зайднинг укаси Жабала ибн Ҳориса хабар бериб айтдики: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келдим ва: «Эй Расулуллаҳ, акам Зайдни мен билан жўнатинг,» дедим. У: «Мана у,» дедилар. (Яна) дедилар: «Агар у сен билан кетса, мен уни ман қилмайман.» Зайд: «Эй Расулуллаҳ, валлаҳи, мен сиздан бошқа ҳеч кимни ихтиёр қилмайман,» деди. (Жабала) деди: Шунда мен акамнинг фикри ўз фикримдан афзал эканини кўрдим. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ибн ар-Румийнинг Али ибн Муширдан (ривояти) орқалигина биламиз.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ بَعْثًا وَأَمَّرَ عَلَيْهِمْ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ فَطَعَنَ النَّاسُ فِي إِمَارَتِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنْ تَطْعَنُوا فِي إِمَارَتِهِ فَقَدْ كُنْتُمْ تَطْعَنُونَ فِي إِمْرَةِ أَبِيهِ مِنْ قَبْلُ وَايْمُ اللَّهِ إِنْ كَانَ لَخَلِيقًا لِلإِمَارَةِ وَإِنْ كَانَ مِنْ أَحَبِّ النَّاسِ إِلَىَّ وَإِنَّ هَذَا مِنْ أَحَبِّ النَّاسِ إِلَىَّ بَعْدَهُ ‏"‏ ‏. هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ حَدِيثِ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн ал-Ҳасан ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Маслама, Молик ибн Анасдан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир қўшин жўнатди ва уларга Усома ибн Зайдни амир қилди. Шунда одамлар унинг амирлигига эътироз билдиришди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар унинг амирлигига эътироз билдираётган бўлсангиз, бундан олдин унинг отасининг амирлигига ҳам эътироз билдирган эдингиз. Аллаҳга қасамки, у амирликка лойиқ эди ва у менга энг маҳбуб одамлардан бири эди, мана бу (Усома) эса ундан кейин менга энг маҳбуб одамлардандир,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Жаъфар, Абдуллаҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Молик ибн Анаснинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди.