حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ مَا كُنَّا نَدْعُو زَيْدَ بْنَ حَارِثَةَ إِلاَّ زَيْدَ بْنَ مُحَمَّدٍ حَتَّى نَزَلَتْ : ( ادعُوهُمْ لِأَبَائِهِمْ هُوَ أَقْسَطُ عِنْدَ اللَّهِ ) . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Яъқуб ибн Абдурраҳмон, Мусо ибн Уқбадан, у Солим ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у отасидан ривоят қилдики, у деди: Биз Зайд ибн Ҳорисани фақат «Зайд ибн Муҳаммад» деб чақирар эдик, токи «Уларни оталарига нисбат бериб чақиринглар, бу Аллаҳ наздида адолатлироқдир» (Аҳзоб сураси, 5) ожати нозил бўлгунига қадар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.