حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ مَا كُنَّا نَدْعُو زَيْدَ بْنَ حَارِثَةَ إِلاَّ زَيْدَ بْنَ مُحَمَّدٍ حَتَّى نَزَلَ الْقُرْآنُ : ( ادعُوهُمْ لآبَائِهِمْ هُوَ أَقْسَطُ عِنْدَ اللَّهِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Абдурраҳмон, Мусо ибн Уқбадан, у Солимдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Зайд ибн Ҳорисани фақат Зайд ибн Муҳаммад деб чақирар эдик, токи Қуръан нозил бўлгунига қадар: «Уларни оталарига (нисбат бериб) чақиринглар, бу Аллаҳ ҳузурида адолатлироқдир.» (Аҳзоб сураси, 5).» Абу Исо (Термизий) деди: «Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.»