حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُمَارَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنْ عِيسَى بْنِ طَلْحَةَ، عَنْ مُعَاذٍ، أَنَّهُ كَتَبَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَسْأَلُهُ عَنِ الْخُضْرَوَاتِ وَهِيَ الْبُقُولُ فَقَالَ " لَيْسَ فِيهَا شَيْءٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى إِسْنَادُ هَذَا الْحَدِيثِ لَيْسَ بِصَحِيحٍ وَلَيْسَ يَصِحُّ فِي هَذَا الْبَابِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم شَيْءٌ وَإِنَّمَا يُرْوَى هَذَا عَنْ مُوسَى بْنِ طَلْحَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ لَيْسَ فِي الْخُضْرَوَاتِ صَدَقَةٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَالْحَسَنُ هُوَ ابْنُ عُمَارَةَ وَهُوَ ضَعِيفٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ ضَعَّفَهُ شُعْبَةُ وَغَيْرُهُ وَتَرَكَهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ .
Бизга Али ибн Хашрам ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус хабар берди, ал-Ҳасан ибн Уморадан, у Муҳаммад ибн Абдураҳмон ибн Убайддан, у Исо ибн Талҳадан, у Муоздан (ривоят қилдики), у (Муоз) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўкатлар — яъни сабзавотлар ҳақида сўраб хат ёзди. Шунда у (Набий): «Уларда ҳеч нарса (закот) йўқ,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди саҳиҳ эмас ва бу бобда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бирор саҳиҳ нарса йўқ. Бу фақат Мусо ибн Талҳадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал ҳолда ривоят қилинган. Илм аҳли ҳузурида шунга амал қилинади: кўкатларда садақа (закот) йўқ. Абу Исо деди: ал-Ҳасан — у Ибн Уморадир ва у ҳадис аҳли ҳузурида заифдир; уни Шуъба ва бошқалар заиф санаган, Абдуллаҳ ибн ал-Муборак эса уни тарк этган.