حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ تَسَحَّرْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قُمْنَا إِلَى الصَّلاَةِ . قَالَ قُلْتُ كَمْ كَانَ قَدْرُ ذَلِكَ قَالَ قَدْرُ خَمْسِينَ آيَةً .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ад-Даставоий ривоят қилди, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан, у Зайд ибн Собитдан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга саҳарлик қилдик, сўнг намозга турдик.» (Анас) деди: «Мен: «Бунинг миқдори қанча эди?» деб сўрадим. У: «Эллик оят (ўқилганча) миқдорида,» деди.»