حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، أَخْبَرَنِي عِيسَى بْنُ دِينَارٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ بْنِ أَبِي ضِرَارٍ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ مَا صُمْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تِسْعًا وَعِشْرِينَ أَكْثَرُ مِمَّا صُمْنَا ثَلاَثِينَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ وَسَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَابْنِ عُمَرَ وَأَنَسٍ وَجَابِرٍ وَأُمِّ سَلَمَةَ وَأَبِي بَكْرَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشَّهْرُ يَكُونُ تِسْعًا وَعِشْرِينَ " .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Закариё ибн Абу Зоида ривоят қилди, у деди: менга Исо ибн Динор хабар берди, отасидан, у Амр ибн ал-Ҳорис ибн Абу Зирордан, у Ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан йигирма тўққиз (кун) рўза тутдимки, бу биз ўттиз (кун) рўза тутганимиздан кўпроқ эди. У деди: бу бобда Умар, Абу Ҳурайра, Оиша, Саъд ибн Абу Ваққос, Ибн Аббос, Ибн Умар, Анас, Жобир, Умму Салама ва Абу Бакрадан (ривоятлар) борки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ой йигирма тўққиз (кун) бўлади,» дедилар.