Қорин бир тавоф қилади

Haj kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ أَنَّ الْقَارِنَ يَطُوفُ طَوَافًا وَاحِدًا

حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَنَ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ فَطَافَ لَهُمَا طَوَافًا وَاحِدًا ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَابْنِ عَبَّاسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ قَالُوا الْقَارِنُ يَطُوفُ طَوَافًا وَاحِدًا ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ يَطُوفُ طَوَافَيْنِ وَيَسْعَى سَعْيَيْنِ ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ الثَّوْرِيِّ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ ‏.‏

Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у Ҳажжождан, у Абу аз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаж ва умрани жамъ (қирон) қилдилар ва улар иккиси учун бир (марта) тавоф қилдилар. (Термизий) деди: бу бобда Ибн Умар ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобирнинг ҳадиси ҳасандир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашоблари ва бошқалардан бўлган баъзи илм аҳли наздида амал шунга (биноан)дир; улар: «Қирон қилувчи бир (марта) тавоф қилади,» деганлар. Бу Шофии, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашоблари ва бошқалардан бўлган баъзи илм аҳли эса: «У икки (марта) тавоф қилади ва икки (марта) саъй қилади,» деганлар. Бу Саврий ва Куфа аҳлининг сўзидир.

حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ أَسْلَمَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ أَحْرَمَ بِالْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ أَجْزَأَهُ طَوَافٌ وَاحِدٌ وَسَعْىٌ وَاحِدٌ عَنْهُمَا حَتَّى يَحِلَّ مِنْهُمَا جَمِيعًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ تَفَرَّدَ بِهِ الدَّرَاوَرْدِيُّ عَلَى ذَلِكَ اللَّفْظِ ‏.‏ وَقَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ وَلَمْ يَرْفَعُوهُ ‏.‏ وَهُوَ أَصَحُّ ‏.‏

Бизга Халлод ибн Аслам ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ҳаж ва умрага (бирга) иҳром боғласа, то уларнинг иккаласидан ҳам (бирга) чиққунига қадар, у иккиси учун бир (марта) тавоф ва бир (марта) саъй кифоя қилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир; бу (аниқ) лафзда уни фақат ад-Даровардий ёлғиз ривоят қилган. Уни Убайдуллаҳ ибн Умардан кўп кишилар ривоят қилган, лекин уни (Набийга) марфуъ қилмаганлар. Бу саҳиҳроқдир.