Талбия айтиш

Haj kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي التَّلْبِيَةِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ تَلْبِيَةَ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم كَانَتْ ‏ "‏ لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ وَالْمُلْكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَجَابِرٍ وَعَائِشَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ ‏.‏ قَالَ الشَّافِعِيُّ وَإِنْ زَادَ فِي التَّلْبِيَةِ شَيْئًا مِنْ تَعْظِيمِ اللَّهِ فَلاَ بَأْسَ إِنْ شَاءَ اللَّهُ وَأَحَبُّ إِلَىَّ أَنْ يَقْتَصِرَ عَلَى تَلْبِيَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قَالَ الشَّافِعِيُّ وَإِنَّمَا قُلْنَا لاَ بَأْسَ بِزِيَادَةِ تَعْظِيمِ اللَّهِ فِيهَا لِمَا جَاءَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَهُوَ حَفِظَ التَّلْبِيَةَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ زَادَ ابْنُ عُمَرَ فِي تَلْبِيَتِهِ مِنْ قِبَلِهِ لَبَّيْكَ وَالرَّغْبَاءُ إِلَيْكَ وَالْعَمَلُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди: бизга Исмоил ибн Иброҳим, Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг талбиялари: «Лаббайкаллаҳумма лаббайк, лаббайка ла шарика лака лаббайк, иннал-ҳамда ван-ниъмата лака вал-мулк, ла шарика лак (Лаббайк, эй Аллаҳ, лаббайк, лаббайк, Сенинг шеригинг йўқ, лаббайк, албатта ҳамд ва неъмат Сенгадир ва мулк (Сенгадир), Сенинг шеригинг йўқ),» (деган) эди. (Ровий) деди: бу бобда Ибн Масъуд, Жобир, Оиша, Ибн Аббос ва Абу Ҳурайрадан (ҳам ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умар ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашобларидан баъзи илм аҳли ва бошқалар наздида амал шунга биноандир ва бу Суфён, Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Шофеъий деди: «Агар талбияга Аллаҳни улуғлашдан бирор нарса қўшса, иншааллаҳ, ҳеч зарари йўқ, бироқ менга севимлироқ бўлгани — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг талбиялари билан чекланишдир.» Шофеъий деди: «Биз унда Аллаҳни улуғлашни зиёда қилишда зарар йўқ дейишимизнинг сабаби — Ибн Умардан келган (ривоят)дир; у талбияни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ёдлаб олган, сўнг Ибн Умар ўз талбиясига ўзидан: «Лаббайк, вал-рағбоу илайка вал-амал,» деб қўшган.»

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ أَهَلَّ فَانْطَلَقَ يُهِلُّ فَيَقُولُ لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ وَالْمُلْكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ ‏.‏ قَالَ وَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ يَقُولُ هَذِهِ تَلْبِيَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ وَكَانَ يَزِيدُ مِنْ عِنْدِهِ فِي أَثَرِ تَلْبِيَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ وَالْخَيْرُ فِي يَدَيْكَ لَبَّيْكَ وَالرَّغْبَاءُ إِلَيْكَ وَالْعَمَلُ ‏.‏ قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди: бизга ал-Лайс, Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у талбия айтиб эҳром боғлади ва талбия айтиб (йўлга) чиқди, шундай дер эди: «Лаббайкаллаҳумма лаббайк, лаббайка ла шарика лака лаббайк, иннал-ҳамда ван-ниъмата лака вал-мулк, ла шарика лак (Лаббайк, эй Аллаҳ, лаббайк, лаббайк, Сенинг шеригинг йўқ, лаббайк, албатта ҳамд ва неъмат Сенгадир ва мулк (Сенгадир), Сенинг шеригинг йўқ).» (Ровий) деди: Абдуллаҳ ибн Умар: «Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг талбияларидир,» дер эди. Ва у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг талбияларидан кейин ўзидан: «Лаббайк лаббайка ва саъдайк, вал-хайру фи ядайк, лаббайка вал-рағбоу илайка вал-амал (Лаббайк, лаббайк ва хизматингдаман, яхшилик Сенинг қўлларингдадир, лаббайк, интилиш Сенгадир ва амал (Сенгадир)),» деб қўшар эди. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.