حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ هِلاَلٍ الصَّوَّافُ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ سَعِيدٍ، وَعَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ طَافَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَاحِلَتِهِ فَإِذَا انْتَهَى إِلَى الرُّكْنِ أَشَارَ إِلَيْهِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَبِي الطُّفَيْلِ وَأُمِّ سَلَمَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ كَرِهَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يَطُوفَ الرَّجُلُ بِالْبَيْتِ وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ رَاكِبًا إِلاَّ مِنْ عُذْرٍ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ .
Бизга Бишр ибн Ҳилол ас-Саввоф ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулворис ибн Саид ва Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, улар Холид ал-Ҳаззодан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз уловлари устида (Байтни) тавоф қилдилар ва Рукнга (Ҳажарул-Асвад бурчагига) етганларида унга ишора қилдилар.» У (Термизий) деди: бу бобда Жобир, Абут-Туфайл ва Умму Саламадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Илм аҳлидан бир қавм кишининг Байтни (тавоф) ва Сафо билан Марва орасини уловда (миниб) ўтишини, узр бўлганидан ташқари, макруҳ деб билган. Бу Шофеъийнинг сўзидир.