حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى الْبَلْخِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنِي ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، أَنَّ أَبَا مَعْبَدٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَفْعَ الصَّوْتِ لِلذِّكْرِ حِينَ يَنْصَرِفُ النَّاسُ مِنَ الْمَكْتُوبَةِ كَانَ ذَلِكَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ قَالَ كُنْتُ أَعْلَمُ إِذَا انْصَرَفُوا بِذَلِكَ وَأَسْمَعُهُ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ал-Балхий ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, менга ибн Журайж хабар берди, бизга Амр ибн Динор хабар бердики, Абу Маъбад — ибн Аббоснинг мавлоси — унга хабар бердики, ибн Аббос унга хабар бердики: Одамлар фарз намоздан чиқаётганларида зикр учун овозни кўтариш Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида бор эди. Ибн Аббос айтди: Мен улар шу билан чиқаётганларини билардим ва уни эшитардим.