حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ حَفْصِ بْنِ عَاصِمِ بْنِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ صَحِبْتُ ابْنَ عُمَرَ فِي طَرِيقٍ - قَالَ - فَصَلَّى بِنَا رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ أَقْبَلَ فَرَأَى نَاسًا قِيَامًا فَقَالَ مَا يَصْنَعُ هَؤُلاَءِ قُلْتُ يُسَبِّحُونَ . قَالَ لَوْ كُنْتُ مُسَبِّحًا أَتْمَمْتُ صَلاَتِي يَا ابْنَ أَخِي إِنِّي صَحِبْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي السَّفَرِ فَلَمْ يَزِدْ عَلَى رَكْعَتَيْنِ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَصَحِبْتُ أَبَا بَكْرٍ فَلَمْ يَزِدْ عَلَى رَكْعَتَيْنِ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَصَحِبْتُ عُمَرَ فَلَمْ يَزِدْ عَلَى رَكْعَتَيْنِ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ تَعَالَى وَصَحِبْتُ عُثْمَانَ فَلَمْ يَزِدْ عَلَى رَكْعَتَيْنِ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ تَعَالَى وَقَدْ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ } .
Бизга ал-Қаънабий ривоят қилди, бизга Исо ибн Ҳафс ибн Осим ибн Умар ибн ал-Хаттоб отасидан ривоят қилди: у деди: мен Ибн Умарга бир йўлда ҳамроҳ бўлдим — деди — у бизга икки ракат ўқиди, сўнгра юзланиб, бир нечта одамларнинг турганини кўрди ва деди: ‹Булар нима қилмоқда?› Мен: ‹Нафл ўқимоқда› дедим. У деди: ‹Агар мен нафл ўқувчи бўлганимда, намозимни тўлиқ ўқиган бўлардим. Эй жияним! Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга сафарда ҳамроҳ бўлдим, Аллаҳ азза ва жалла уларни қабз қилгунча (руҳини олгунча) икки ракатдан зиёда қилмадилар. Абу Бакрга ҳамроҳ бўлдим, Аллаҳ азза ва жалла уни қабз қилгунча икки ракатдан зиёда қилмади. Умарга ҳамроҳ бўлдим, Аллаҳ таоло уни қабз қилгунча икки ракатдан зиёда қилмади. Усмонга ҳамроҳ бўлдим, Аллаҳ таоло уни қабз қилгунча икки ракатдан зиёда қилмади. Аллаҳ азза ва жалла шундай деган: ‹Сизлар учун Расулуллаҳда гўзал намуна бордир›.