حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَيْفُ بْنُ سُلَيْمَانَ الْمَكِّيُّ، سَمِعْتُ مُجَاهِدًا، يَقُولُ أُتِيَ ابْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ فِي مَنْزِلِهِ فَقِيلَ لَهُ هَذَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ دَخَلَ الْكَعْبَةَ قَالَ فَأَقْبَلْتُ فَأَجِدُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ خَرَجَ، وَأَجِدُ بِلاَلاً عِنْدَ الْبَابِ قَائِمًا فَقُلْتُ يَا بِلاَلُ، صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْكَعْبَةِ قَالَ نَعَمْ. قُلْتُ فَأَيْنَ قَالَ بَيْنَ هَاتَيْنِ الأُسْطُوَانَتَيْنِ. ثُمَّ خَرَجَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ فِي وَجْهِ الْكَعْبَةِ. قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَوْصَانِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِرَكْعَتَىِ الضُّحَى. وَقَالَ عِتْبَانُ غَدَا عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ بَعْدَ مَا امْتَدَّ النَّهَارُ وَصَفَفْنَا وَرَاءَهُ فَرَكَعَ رَكْعَتَيْنِ.
Абу Нуъайм бизга айтди: Сайф ибн Сулаймон Маккий бизга айтди: Мен Мужоҳидни шундай деганини эшитди: Ибн Умар розияллаҳу анҳуманинг манзилига келиниб, унга: ‹Мана Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Каъбага кирдилар› дейилди. У деди: Мен келдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни чиқиб бўлган ҳолда топдим, Билолни эса эшик ёнида турган ҳолда топдим. Мен: ‹Эй Билол, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Каъбада намоз ўқидиларми?› дедим. У: ‹Ҳа› деди. Мен: ‹Қаерда?› дедим. У: ‹Мана шу икки устун орасида (ўқидилар), сўнг чиқиб Каъбанинг юзига (қаратиб) икки ракат ўқиди› деди. Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менга зоҳа (чошт)нинг икки ракатини (ўқишни) васият қилдилар. Итбон деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Абу Бакр розияллаҳу анҳу кундуз чўзилганидан (қизиганидан) кейин менинг олдимга келдилар, биз у зотнинг ортида саф тортдик, у зот икки ракат ўқиди.