حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ فِي السَّفَرِ رَكْعَتَيْنِ وَبَعْدَهَا رَكْعَتَيْنِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَاهُ ابْنُ أَبِي لَيْلَى عَنْ عَطِيَّةَ وَنَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Алий ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, ал-Ҳажжождан, у Атийядан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан сафарда Зуҳрни икки ракат, ундан кейин (яна) икки ракат ўқидим. Абу Исо деди: бу ҳасан ҳадисдир. Буни Ибн Аби Лайло Атийя ва Нофиъдан, улар Ибн Умардан ривоят қилди.