حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي قَبْلَ الظُّهْرِ رَكْعَتَيْنِ وَبَعْدَهَا رَكْعَتَيْنِ - وَبَعْدَ الْمَغْرِبِ رَكْعَتَيْنِ - فِي بَيْتِهِ وَبَعْدَ صَلاَةِ الْعِشَاءِ رَكْعَتَيْنِ وَكَانَ لاَ يُصَلِّي بَعْدَ الْجُمُعَةِ حَتَّى يَنْصَرِفَ فَيُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Қаънабий Моликдан, у Нофиъдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилдики: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам пешиндан олдин икки ракъат, ундан кейин икки ракъат, шомдан кейин икки ракъат уйида, хуфтон намозидан кейин икки ракъат ўқирдилар. Жумъадан кейин эса намоз ўқимас, то (уйига) қайтгунча, сўнг икки ракъат ўқирдилар.