حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبْدِ الْمَجِيدِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبَّادٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، حَدَّثَهُ فِي، هَذِهِ الْقِصَّةِ قَالَ : فَقَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ، حَتَّى صَلَّى ثَمَانِيَ رَكَعَاتٍ، ثُمَّ أَوْتَرَ بِخَمْسٍ لَمْ يَجْلِسْ بَيْنَهُنَّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад Абдулмажиддан, у Яҳё ибн Аббоддан, у Саид ибн Жубайрдан ривоят қилдики, Ибн Аббос унга ушбу қиссада ҳадис айтди. У деди: У туриб икки ракаат-икки ракаат ўқиди, токи саккиз ракаат ўқигунича, сўнгра беш билан витр қилди, улар орасида ўтирмади.