حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ أَبِي شُعَيْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، - الْمَعْنَى - عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ عَلَيْنَا السُّورَةَ - قَالَ ابْنُ نُمَيْرٍ فِي غَيْرِ الصَّلاَةِ ثُمَّ اتَّفَقَا - فَيَسْجُدُ وَنَسْجُدُ مَعَهُ حَتَّى لاَ يَجِدُ أَحَدُنَا مَكَانًا لِمَوْضِعِ جَبْهَتِهِ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саъид ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Аҳмад ибн Абу Шуъайб ривоят қилди, бизга Ибн Нумайр ривоят қилди — маъно бир — у Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилиб, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга сурани ўқир эдилар — Ибн Нумайр намоздан ташқарида деди, сўнг иккаласи мувофиқ келди — кейин сажда қилар эдилар, биз ҳам у зот билан сажда қилар эдик, ҳатто биримиз пешонасини қўйишга жой топа олмас эди.